SVE O STRESU I KAKO GA SE OSLOBODITI

U pitanju je normalna biološka pojava koja se odigrava kada se organizam prilagođava nekom stresnom događaju, situaciji ili izazovu.

 

Setite se neke obične, svakodnevne situacije. Prelazite ulicu na pešačkom prelazu i neoprezni vozač nastavlja da ide prema vama bez obzira što mu je crveno svetlo na semaforu. Naravno da odmah reagujete, sklanjate se u stranu i puštate nesmotrenog vozača da projuri pored vas. Vaša brza reakcija pomogla je da događaj prođe bez kobnih posledica.

Upravo ta brza reakcija je dovela do toga da vam se u krvi oslobodi kortizol – hormon stresa. Njegova uloga je da, ukoliko je potrebno, prebaci organizam u mod povećane pažnje i reakciju „bori se ili beži“ i vi ćete još neko vreme biti pod stresom, a onda će on polako nestajati (kako se kortizol razgrađuje).

Svako od nas ima priličan broj ovakvih situacija svakog dana i one spadaju u takozvani akutni stres – stres koji dođe i prođe zajedno sa situacijom koja ga je isprovocirala.

Međutim, postoji dugoročni stres kada organizam duži vremenski period pokušava da se prilagodi novonastaloj stresnoj situaciji. Tada govorimo o hroničnom stresu.

Ova vrsta stresa je veliki neprijatelj zdravlja jer se tada kortizol mnogo češće pojavljuje u krvotoku što izaziva niz neželjenih efekata.

Neke ponavljajuće životne navike takođe mogu biti izvor konstantnog stresa: pušenje, redovna konzumacija alkohola, previše kafe, loša ishrana, preterivanje u sportskim i fizičkim aktivnostima… Dakle, sve to provocira organizam koji kao odgovor luči hormon stresa tako da naizgled benigne aktivnosti mogu osobu da uvedu u hronični stres.

Najveći uzroci hroničnog stresa

Kratkotrajni stresovi se lakše podnesu i zaborave, ali oni koji uzdrmaju život pojedinca, ostave za sobom dubok trag i u velikom broju slučajeva i zdravstveni problem.

Postoji i skala koja procentualno pokazuje koji životni događaji ostavljaju najviše traga (i stresa) na čovekov život. Lista je poduža, zato ćemo navesti samo prvih šest:

1. Gubitak voljene osobe, roditelja, partnera ili bliskog člana familije.
2. Razvod ili raskid emotivne veze.
3. Finansijski problemi, krediti i dugovi.
4. Venčanje ili početak zajedničkog života sa partnerom.
5. Zaposlenje ili promena posla.
6. Preseljenje u drugi stambeni prostor ili mesto, itd…

Kao što vidite, i događaji koji imaju pozitivnu konotaciju (venčanje, zaposlenje) – takođe mogu da budu izazivači stresa.

Sa druge strane, gubitak voljene osobe, razvod, preseljenje i sl. traži određeno vreme prilagođavanja i onda hronični stres vremenom popušta i polako prolazi.

Posao kao uzrok stresa

Ipak, danas je posao identifikovan kao najznačajniji izvor hroničnog stresa kod velikog broja ljudi.

Kako dobiti posao. Kako promeniti posao, Kako zadržati radno mesto itd.

A na samom poslu – veliki broj sitnih stresova iz dana u dan i iz sata u sat – daje efekat akumulacije stresa. I, eto nama dugoročnog problema.

Kako se izboriti sa stresom na poslu?

Ne postoji univerzalno rešenje za oslobađanje od stresa na poslu. Ipak, neke preporuke postoje:

• pažljivo razmotriti situaciju koja dovodi do stresa,
• pronaći i druge uzroke (nekad mogu da budu i van posla) povećane tenzije,
• napraviti strategije za smanjenje stresa (ne zaboravite – ne možete ga se potpuno osloboditi),
• pokušati sa sprovođenjem strategija, a ako ne urode plodom pronaći alternativno rešenje.

Najčešći razlozi stresa na poslu

Često se uzroci stresa na poslu loši kolegijalni odnosi ili bezrazložna netrpeljivost nadređenog/ih uprkos vašem besprekornom radu. Zašto je to tako? Da li i u čemu grešite vi, kolega, šef ili poslodavac – ili svi po malo?

Ako se sami ne snalazite baš najbolje kada je potrebno biti nepristrasan i objektivno analizirati situaciju u kojoj se nalazite, potražite stručnu pomoć ili pomoć iskusnog prijatelja koji zna i može da proceni gde ste vi u lavirintu složenih međuljudskih odnosa.

Pitanja koja ćete verovatno morati da proradite su: Da li ste poistovetili posao i svoj život, poziciju koju obavljate sa svojim ličnim identitetom, ili možda šefa doživljavate kao figuru strogog roditelja, a kolegu kao brata ili sestru sa kojima se nikako niste slagali?

Pronalaženje odgovora na ova i druga pitanja i dublje sagledavanje vaše percepcije tih odnosa, može pomoći da se izborite sa stresom na poslu.

A odgovore morate naći radi sebe i kvaliteta svog života jer hronični stres ne sme da vam bude opcija ni u jednom slučaju. Sa hroničnim stresom se ne prave kompromisi.

Hronični stres loše utiče na zdravlje

Mnoga istraživanja dokazuju da dugoročni stres može izazvati različite bolesti. Ako se stres ne rešava u začetku, vremenom se nagomila i uzrokuje različite zdravstvene probleme.

Kako će se ispoljiti zavisi od više faktora – životnog doba, životnog stila, vaše konstitucije i predispozicije za određene bolesti.

Najčešći zdravstveni problemi povezani sa stresom

Kako nauka napreduje i kako se pojavljuju rezultati ispitivanja rađenih prethodnih godina – sve više na površinu isplivava činjenica da je hronični stres u pozadini gotovo 90% bolesti! Praktično, ako rešite (ili smanjite) hronični stres – bićete mnogo zdraviji.

A koje su najčešće fizičke bolesti i poremećaji koji se dovode u vezu sa stresom? Izdvojili smo deset najpoznatijih i prepoznatih od strane stručnjaka:

Kardiovaskularne bolesti

Naše srce mora tokom života mnogo da radi, a stres ima loš uticaj na srce. Naučnici su pokazali da je hronični stres jedan od najčešćih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Naporan rad, ili nerad, život u siromaštvu i problemi u porodici samo pogoršavaju situaciju.

Pomozite svom srcu umerenošću i odricanjem od onog što je štetno – pušenje, alkohol, prejedanje, nedostatak fizičke aktivnosti i stres.

Studije su pokazale da je stres povezan sa lošim navikama u ishrani što rezultira povišenim holesterolom.

U jednoj studiji sprovedenoj na 90.000 osoba je ustanovljeno da osobe izložene dugotrajnom stresu imaju povišeni holesterol. Uzrok je, naravno, hormon stresa – kortizol a prati ga i drugi hormon adrenalin. Ovi hormoni se luče da bi se organizam izborio sa stresom, što pokreće stvaranje triglicerida koji opet utiču na povećanje lošeg holesterola.

Problemi sa spavanjem

Stresne situacije mogu prouzrokovati ozbiljne probleme sa spavanjem. A onda neispavanost uzrokuje lučenje hormona stresa što utiče da sutradan još teže zaspite i tako u krug, do iscrpljenosti.

Novi dijagnostički kriterijumi postavljeni 2020. godine, naglašavaju povezanost između nesanice, anksioznosti i depresije.
Dakle, ako je nesanica učestala, vreme je da se ozbiljno pozabavite rešavanjem problema.

Prilagodite vašu dnevnu rutinu tako da imate dovoljno vremena da se pripremite za spavanje i sprovedete rutinu koja će pomoći da brže i lakše zaspite.
Lagana šetnja na svežem vazduhu u večernjim satima, će vas dovoljno „umoriti“ a nekoliko minuta stomačnog disanja pred spavanje će pomoći da brže i lakše utonete u san.

Od koristi su i različiti čajevi i biljne tablete za opuštanje. Ako čajevi i tablete za stres na biljnoj bazi (koje su bezbedne i mogu se naći u slobodnoj prodaji) ne pomažu, treba da budete svesni da je vreme da posetite lekara. Veoma je važno da nađete uzrok za probleme sa spavanjem i da ih eliminišete što je moguće pre.

Smanjen libido/Nizak libido

Emotivno iscrpljena osoba, neko ko je često izložen stresu, uglavnom ima vrlo nizak libido. Naučnici su sproveli studiju i došli do tog zaključka.

Ako dugo niste imali seks sa svojim partnerom, nemojte se ljutiti ili brinuti jer to neće pomoći da promenite situaciju. Odlična stvar bi bila da zajedno krenete na odmor i opustite se i odmaknete od svakodnevnog stresa.

Glavobolja od stresa

Uzroci glavobolje mogu biti različiti: loš  položaj tokom spavanja, visok ili nizak krvni pritisak, sinusitis, trudnoća i mnogi drugi.

Ali često, glavobolje nastaju usled emocionalnog stresa na poslu ili kod kuće. Uzimanje tableta može vam kratkotrajno pomoći kod ovakvih glavobolja. Ali ako iz svog života ne isključite neprijatne situacije koje stres uzrokuje, glavobolje će se stalno vraćati.

Gubitak kose

Naučnici su zaključili da stres može značajno da utiče na vašu kosu – da je istanji, pa čak da počnete da je gubite.

Ako otkrijete da imate manje kose nego ranije i da uzimanje dodataka (vitamini i minerali) nije dalo pozitivne efekte, stres lako može biti uzrok gubitka kose. Dakle, prestanite da se nervirate ako želite da očuvate lepu kosu.

Problemi sa koncentracijom

Ljudima koji su dugo pod stresom teško je da se usredsrede na različite zadatke.

Ako ste manje fokusirani nego inače, možda je vreme da malo usporite i odmorite se. Često se gubitak fokusa događa zbog nervne napetosti.

Gastrointestinalni problemi

Postoje naučni dokazi da stres može negativno uticati na digestivni trakt. Ponekad lekovi za stomak i bolove u stomaku ne pomažu.

U tom slučaju poseta psihologu može biti od velike pomoći. Lekar će utvrditi uzroke vaše anksioznosti i pokušati da vam pomogne.

Česte prehlade

Kao što smo već rekli, stres uzrokuje proizvodnju kortizola (hormon stresa), koji može suzbiti upalu. Međutim, ako osoba doživljava hronični stres, imunološki sistem postaje manje osetljiv na kortizol, što kao rezultat daje jaču upalu. Tada telo ima povećan rizik od prehlade.

Nemojte kriviti hladno ili nestabilno vreme ako ste dobili prehladu jer takvo vreme može biti samo okidač za telo sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Ako imate česte prehlade, razmislite šta vas u životu pritiska i brine i pokušajte da to eliminišete ili smanjite na najmanju moguću meru. Ili preispitajte način ishrane jer dugotrajna nepravilna ishrana može uticati da se u telu nakupi previše toksina i da je prehlada način da se telo tog viška oslobodi.

Promena telesne težina

Možda ste u situaciji u kojoj niste uspeli da stabilizujete svoju težinu dijetom ili vežbanjem.

Česte stresne situacije povećavaju proizvodnju hormona stresa, a budući da taj hormon stabilizuje metabolizam masti i ugljenih hidrata i podržava potrebne nivoe šećera u krvi – kilogrami se samo pakuju.

A osoba koja ima previše ovih hormona jede više. Sa druge strane, telo proizvodi manje testosterona i sagoreva manje kalorija i zato se dobija na težini.

Ponekad je situacija obrnuta – stres i anksioznost uzrokuju gubitak kilograma. Ovo se dešava zbog visokog nivoa hormona adrenalina u krvi. Adrenalin ubrzava metabolizam, ali smanjuje izlučivanje masti. Naučnici takođe „krive“ hormon CRH za gubitak kilograma.

Problemi sa kožom i bolesti kože

Psorijaza, akne i drugi kožni problemi kože mogu biti uzrokovani stresom. Naučnici su vršili istraživanje među studentima i rezultati su pokazali direktnu vezu između visokog nivoa psihološkog stresa i kožnih problema.

Eksperiment sa miševima dao je isti rezultat. Životinje koje su bile izložene velikim dozama stresa bile su podložnije kožnim infekcijama.

Urtikarija ili koprivnjača od stresa

Koprivnjača se može javiti u bilo kom životnom dobu. Akutna je uglavnom izazvana alergijom na određene namirnice a najčešće su to: kikiriki, jagode, jaja, mleko, životinjska dlaka, riba, morski plodovi i traje od nekoliko dana do nekoliko sedmica.

Ali moguća je i koprivnjača od stresa! Postoji i narodna izreka kada se želi reći da je neko naporan, dosadan i sl.: „E, dobio sam koprivnjaču od njega!“ I ništa nije bliže istini: prolongirani socijalni stres zaista može da izazove koprivnjaču!

U tim situacijama se preporučuje korekcija ishrane i detoksikacija tela.

Kako smanjiti stres – Zaključak

Na kraju rekapitulirajmo kako stres držati pod kontrolom tj. kako da održimo neophodni balans.

Znamo da se bez stresa ne može. Znamo da stil života značajno utiče na senzibilitet i osetljivost na stres. Praktično, već sa ovim informacijama možemo da napravimo plan kako da stres držimo pod kontrolom a hronični stres potpuno prevaziđemo:

• umerena fizička aktivnost (30 min svakoga dana) – redukuje stres,
• pravilna ishrana bazirana na dosta voća i povrća,
• kvalitetan san – najmanje 6 sati noćnog sna,
• ostavljanje pušenja,
• izbegavanje alkohola,
• izbegavanje velikih sportskih napora (ukoliko niste utrenirani sportista),
• ako je potrebno potražite stručnu pomoć…

Prevazilaženje stresa je mnogo jednostavnije nego što mislite. Umesto da mu dajete moć tako što po inerciji padnete u vatru i skliznete u stres, pronađite svoju „signal kartu“  na koju ćete uvek pomisliti kada osetite da gubite svoj mir i staloženost. A ta karta može da bude vaš omiljeni cvet, lik ili simbol – sami odredite, zamislite ili napravite svoju kartu. I neka vam uvek bude pri ruci i podseća da je sve prolazno pa i stres i da ga vi generišete dajući mu značaj koji, realno, ne zaslužuje