Moj Vrbas
U Skupštini Grada Novog Sada 12. avgusta 2026. godine zaprimljen je takozvani „Predlog za verifikaciju predloga narodne inicijative radi raspisivanja obavezujućeg naknadnog lokalnog referenduma“.
Ovaj predlog, kako je navedeno, podnet je na osnovu članova 15, 36, 54. i 57.-60. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a u vezi sa članovima 67. i 68. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i članom 90. Statuta Grada Novog Sada. Za nekoga ko nije makar prosečan pravnik, može da deluje da je ovaj predlog jedan pravno obrazložen podnesak i da iza njega stoje kredibilni pravnici kao njegovi tvorci. Ovaj tekst treba da posluži opštoj javnosti da shvati da ta pretpostavka nije tačna, odnosno da je ovaj predlog neustavan, nezakonit i krajnje manipulativan, protivan slovu i duhu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, podlo sračunat sa dalekosežnim posledicama na štetu Republike Srbije.
Volja grupe političkih istomišljenika sa lokalnog nivoa, nije i ne može biti iznad Ustava i zakona
Prethodno je, podsećanja radi, Skupština Grada Novog Sada, dana 21. jula 2026. godine, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, usvojila Plan generalne regulacije opštegradskog centra i sportsko – rekreativnih sadržaja uz Bulevar despota Stefana u Novom Sadu. Ovaj Plan generalne regulacije usvojen je u zakonom propisanoj proceduri, od strane nadležnog organa na jedini legalan i legitiman način po propisima Republike Srbije. Za razliku od ovog legalnog postupanja, izvesna i takozvana „neformalna građanska platforma“ (šta god to značilo) pod nazivom „100% Sad.“, prilično fantomskog porekla, koja nije registrovana i nema svojstvo pravnog lica, a sa ciljem ostvarivanja političkog pritiska, manipulišući pojedinim građanima, podnela je navedenu inicijativu u pokušaju da stvori pravni osnov za paralizu pravnog sistema Republike Srbije, legitimizaciju zborova i plenuma i na kraju razbijanje države.
U predmetnoj materiji, „prethodno“ pravno pitanje jeste da li je raspisivanje referenduma, kako je to inicijativom predloženo, u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi? Iz same inicijative, kojom se podnosioci izuzetno diče, lako se uočava da njeni podnosioci nisu ni konstatovali ključnu odredbu ovog zakona. Naime odredbom člana 48. stav 2. navedenog zakona, propisano je da predmet referenduma, na kom se odlučuje o pitanju koje se uređuje aktom niže pravne snage od zakona (a to jeste odluka Skupštine Grada Novog Sada), mora biti saglasan Ustavu i zakonima Republike Srbije. Dakle PREDMET REFERENDUMA na kome se odlučuje o pitanju koje se uređuje odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, mora biti bez izuzetka SAGLASAN USTAVU I ZAKONIMA, što je osnovna pretpostavka poštovanja načela ustavnosti i zakonitosti. Jednostavno i sasvim logično, nivo jedinice lokalne samouprave i podzakonski akti koji se donose na tom nivou vlasti, ne mogu derogirati hijerarhiju opštih pravnih akata propisanu odredbama člana 194. Ustava Republike Srbije. Sve suprotno tome, jeste pokušaj razbijanja pravnog poretka Republike Srbije, a što je uvod u razbijanje i same države.
Hibridne pretnje i masovna manipulacija
U konkretnom zahtevu, radi se o poništavanju procedure, koju je Skupština Grada Novog Sada pravilno primenila, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a odnosi se na proceduru koju taj zakon propisuje i nalaže jedinicama lokalne samouprave u vezi donošenja prostornih planova. Ukratko, Zakonom o planiranju i izgradnji propisana je procedura za usvajanje plana generalne regulacije, koju jedinica lokalne samouprave prilikom donošenja i usvajanja mora da sprovede. Navedeni član 48. stav 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ne ostavlja mogućnost da se ova procedura usvajanja Plana generalne regulacije može derogirati, već se ZAKONI moraju primeniti. Referendumsko pitanje dakle ne može biti protivno Ustavu i zakonima, a kako to imperativno propisuje član 48. stav 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Inicijativa za raspisivanje referenduma predstavlja društveni eksperiment kojim se pokušava poništiti demokratsko uređenje
Pitanje suvereniteta i nezavisnosti država u današnje vreme, a naročito u bliskoj budućnosti, definitivno će biti pitanje od prvorazrednog značaja kako u pravnoj teoriji, tako i u pravnoj praksi. Jedna od novotarija savremenog doba, u tom smislu je svakako i činjenica postojanja hibridnih pretnji, odnosno takozvanog nekinetičkog ratovanja. Karakteristika ovog fenomena jeste da se nevojnim sredstvima na prvom mestu, uništi neistomišljenik, protivnik ili režim, koji nije poslušan stranim centrima moći. U toj doktrini ratovanja, posebno mesto zauzima fenomen masovnih manipulacija narodnim masama kako bi se jedan isti narod podelio u međusobnim trvenjima i svađama. U eri društvenih mreža, kreatori novih svetskih tendencija, namerno i kontinuirano stvaraju duh površnosti. Logično je da se sa takvim konzumentima činjenica i informacija može manipulisati do neslućenih nivoa. Poseban udar na suverenitet država, sprovodi se kroz razbijanje pravnog sistema, odnosno sistema ustavnosti i zakonitosti jedne zemlje. Da bi društvo uspelo da se odbrani od ovih aktivnosti, mora biti visoko svesno i mora prepoznati ove udare. Sve navedene aktivnosti, sprovode se sa ciljem kreiranja atmosfere nezadovoljstva i pobune u jednom društvu, po starom principu zavadi pa vladaj. U takvoj atmosferi zapaljivoj, u atmosferi sukoba, u stanju tenzija, kreatori ovih napada na jedno društvo, lakše i efikasnije sprovode svoje osnovne namere razbijanja države, a sve zarad svojih geostrateških interesa, stvarajući unutrašnje svađe i razdore i razbijajući koncept minimalnog zajedničkog imenitelja jedne nacije.
Fantomske organizacije
Fantomska organizacija „Zborovi građana“ u Novom Sadu, pod direktnom kontrolom advokata Srđana Kovačevića, a zarad ko zna čijeg interesa, sprovodi akciju rušenja Republike Srbije, sa ciljem da se uruši pravni sistem i legalizuju zborovi i plenumi, odnosno sruše legalno i legitimno izabrane institucije ove države. Da se ne odlučuje na izborima i u skupštinama, već na zborovima i plenumima. Jedna u nizu njihovih aktivnosti je i ova inicijativa podneta Skupštini Grada Novog Sada, a koju je podneo takozvani Inicijativni odbor za podnošenje narodne inicijative radi raspisivanja obavezujućeg naknadnog lokalnog referenduma, a koji je obrazovan u okviru fantomske, opet takozvane neformalne građanske inicijative „100% Sad“. Ova grupa, formulisala je u svom predlogu referendumsko pitanje koje glasi: „Da li ste za to da prestane da važi Plan generalne regulacije opštegradskog centra i sportsko – rekreativnih sadržaja uz Bulevar despota Stefana u Novom Sadu“?Jasno je da ovakvo pitanje ne može ni da se postavi u ovom obliku, jer ono nije saglasno Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi (član 48. stav 2.), a u vezi Zakona o planiranju i izgradnji. Ova inicijativa predstavlja klasičnu manipulaciju građana, koja je izvršena zlonamernim i nezakonitim tumačenjem propisa, a sve sa ciljem da se legitimno izabrana vlast u Novom Sadu prikaže kao neprijateljska i otuđena od naroda.
Pitanje mogućnosti raspisivanja referenduma, povodom već donetog plana detaljne regulacije od strane nadležne skupštine jedinice lokalne samouprave mora se posmatrati mnogo šire od pitanja da li građani imaju pravo na neposredno izjašnjavanje. To pravo naravno niko ne spori. Naprotiv, ono predstavlja jedan od temeljnih oblika ostvarivanja narodne suverenosti. Osnovni preduslov pravilne primene ovog prava, jeste da je ono upotrebljeno u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Ali, upravo zato što je reč o jednom od temeljnih instituta demokratskog ustavnog poretka, njegova upotreba ne može biti shvaćena kao neograničeno ovlašćenje da se bilo koja odluka nadležnog organa, u bilo kom trenutku i iz bilo kog razloga derogira – neposrednim izjašnjavanjem građana. Referendum jeste jedan od oblika ostvarivanja narodne suverenosti, ali nije institut izvan Ustava i zakona. U tom smislu, član 2. Ustava Republike Srbije jasno propisuje da građani suverenost ostvaruju referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. To znači da neposredna i predstavnička demokratija nisu suprotstavljene kategorije, već dva načina vršenja iste narodne suverenosti i svaka izražena u zakonom propisanoj proceduri.
Predstavnička demokratija i Boljševička revolucija
U skladu sa članom 176. Ustava, građani lokalnu samoupravu ostvaruju neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika, dok je odredbama člana 180. propisano da je skupština najviši organ jedinice lokalne samouprave, čije odbornike građani neposredno biraju u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Zato se mora postaviti suštinsko pitanje: Ako su građani na izborima već dali mandat svojim predstavnicima da u njihovo ime vrše Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti, da li se svaka odluka te skupštine može tretirati kao nelegitimna, privremena i uslovna samo zato što se nekome politički ne dopada? Ako bi se svaka odluka skupštine kao najvišeg organa gradova i opština u Srbiji, nakon njenog donošenja ponovo vraćala na neposredno glasanje, onda se opravdano postavlja pitanje čemu služe izbori, čemu služe odbornici i čemu služe Ustavom i zakonom ustanovljene nadležnosti gradova i opština? Takođe, ako se prihvati stanovište da se svaka odluka demokratski izabranog organa može naknadno staviti van snage samim pokretanjem referenduma, bez obzira na zakonom propisanu nadležnost, postupak i pravnu prirodu te odluke, onda se više ne govori o dopunjavanju predstavničke demokratije neposrednom demokratijom, već o potiskivanju jednog ustavnog mehanizma drugim. Ukratko, ovom inicijativom pokušava se prekomponovati ustavni poredak Republike Srbije i prelazak sa sistema posredne demokratije putem izbornog procesa na sistem plenuma i zborova u kojem dominira zakon ulice. Na ovaj način, takozvani zborovi i plenumi, pokušavaju da uspostave sistem kakav ne postoji nigde na svetu i kakav je delimično jedino postojao u doba antičke Grčke.
Referendum jeste jedan od oblika ostvarivanja narodne suverenosti, ali nije institut izvan Ustava
Neko bi morao da napomene Kovačeviću i zboraškoj družini, kao neukim licima, da ni tada nisu svi bili jednaki. Primera radi, žene nisu imale pravo glasa, niti muškarci koji nisu odslužili vojsku. Kada bi se ta pravila ka kojima „zboraši“ teže u našem slučaju primenila (ne daj Bože), niko sa njihove strane ne bi ni mogao da glasa. To je još jedan pokušaj stvaranja kobojagi „pravednog društva“, kakav smo društveni eksperiment, već preživeli u Titovoj Jugoslaviji, sa takozvanom društvenom svojinom i Ustavom iz 1974. godine, a koji nas je upropastio i privredno i nacionalno. Taj i takav sistem društvenog uređenja, takođe nigde nije postojao u svetu, osim u Brozovoj Jugoslaviji, pa je zbog toga sličnost još očiglednija. Još jednom nam Boljševička revolucija diše za vrat i preti da uništi Srbiju, ovaj put do temelja. Zaista ovo jeste koordinirana aktivnost razbijanja Srbije na boljševičkim, pa čak trockističkim principima.
Narodni suverenitet nije iznad zakona
Ovo nije samo političko pitanje, već i pitanje vladavine prava. Ni vlast, ni većina, pa ni građani kada neposredno odlučuju, ne mogu delovati izvan pravnog sistema. Narodna suverenost nije suverenost iznad zakona. Građani jesu izvor suverenosti, ali se ta suverenost u pravnoj državi vrši kroz unapred utvrđene institucije, nadležnosti i procedure. Ukoliko bi se taj princip narušio nastali bi bezakonje i haos.
Ovo je posebno važno kada se radi o planu generalne regulacije. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, određuje se u kojim slučajevima se plan generalne regulacije donosi, odnosno propisuje se njegova složena sadržina. Odredbama člana 35. navedenog zakona, koji se odnosi na nadležnost za donošenje planskih dokumenata, izričito je propisano da prostorni plan opštine ili grada donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Dakle, plan generalne regulacije nije politička deklaracija, već zakonom uređen planski akt koji donosi zakonom određeni organ u zakonom propisanom postupku i to ne može da derogira niti izmeni nikakav lokalni referendum. Poražavajuće je da blokaderski pravnici predvođeni Srđanom Kovačevićem nemaju ni elementarno pravničko znanje, pa su ovakvu inicijativu „ukidanja“ plana generalne regulacije predložili na neustavni i nezakonit način. Navedeni plan može se i mora donositi i menjati jedino u zakonom propisanoj proceduri. Ukoliko je pak motiv za ovo manipulacija građanima zarad rušenja sopstvene države i legalnih i legitimnih institucija, onda je to već nešto drugo. To je deo hibridnog ratovanja protiv sopstvene države i sopstvenog naroda. Čista prevara na delu.
Upravo zato je od presudnog značaja da se pravilnoshvati i pravilno tumači odredba člana 48. stav 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Predmet referenduma mora biti saglasan Ustavu i zakonu. Zato referendum u ovom slučaju nije pravni lek za osporavanje zakonitosti plana, već sredstvo za pumpanje političkog nezadovoljstva u cilju borbe za vlast. Ako neko smatra da je plan detaljne regulacije nezakonit, njegova zakonitost se ne utvrđuje političkim glasanjem, već u postupku pravne kontrole. Građani jesu izvor vlasti, ali su građani i oni koji su izabrali legalne i legitimne institucije koje tu vlast vrše.
Volja grupe političkih istomišljenika sa lokalnog nivoa, nije i ne može biti iznad Ustava i zakona. Ako bismo prihvatili stanovište da svaka odluka skupštine, sa kojom se neka politička grupa ne slaže, može ponovo da ide na referendumsko izjašnjavanje, onda više ne bismo imali predstavničku demokratiju, već sistem u kome nijedna odluka izabranog organa nije stvarno odluka. To nikako nije jačanje demokratije, već slabljenje institucija, pravne sigurnosti i same vladavine prava. To je upravo vladavina manjine nad većinom.
Opasne namere
Činjenice ukazuju na još jedan zabrinjavajući momenat. Naime, ne radi se ovde samo o lošoj pravničkoj konstrukciji u režiji loših đaka i ponavljača, nego i o jednoj opasnoj nameri koja bi u krajnjem svom ostvarenju mogla da se iskoristi i kao sredstvo za razgradnju države. Ova inicijativa predstavlja čist uvod u secesionizam, jer obustava primene zakona na teritoriji Grada Novog Sada predstavlja „pilot“ za obustavu primene propisa Republike Srbije u Vojvodini i širom Srbije. Cilj je da secesionizam krene iz Novog Sada i proširi se na teritoriju cele Vojvodine, pa i na ostale delove Srbije, kroz paralisanje pravnog sistema, ukidanje hijerarhije pravnih akata i izazivanje opšteg haosa. Ako se u Novom Sadu derogiraju odredbe zakona koje je donela Narodna Skupština Republike Srbije koji se to onda zakoni ovde primenjuju?
Dobro je poznato da je 1990. godine, secesionizam u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj krenuo usvajanjem tzv „Božićnog ustava“, kada je i započeo pravni sukob na relaciji federalnih jugoslovenskih vlasti sa republičkim vlastima u Zagrebu. Tada je hrvatsko rukovodstvo usvojilo pravni princip da se savezni propisi primenjuju samo ako nisu u suprotnosti sa hrvatskim interesima. Jasno je da u pravilnoj primeni zakona i propisa, leži suština opstanka jedne države i da njen suverenitet upravo od toga zavisi. Znaju to dobro i podnosioci ove inicijative za referendum, koji treba da ukine propise Republike Srbije na teritoriji Grada Novog Sada. Raspad SFRJ je počeo upravo ovim pravnim aktima i ovom pravnom borbom. Ovo je scenario koji se očigledno priprema i u slučaju Srbije.
Manipulacija u nekoliko pravaca
Suština manipulacije je usmerena na nekoliko pravaca i to: Cilj je da se izmanipulišu građani Novog Sada na način da se raspiše referendum, a kojim bi se na najgrublji način prekršio Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i Ustav Republike Srbije, pod izgovorom referenduma, čime se predstavnička demokratija i skupština grada kao najviši organ vlasti lokalne samouprave, potpuno suspenduje.
Cilj je da se referendumom pokušaju legitimizovati stavovi nenadležnog i nepostojećeg oblika okupljanja političkih istomišljenika, koji sebe naziva „Zbor građana“ i tzv. plenuma, a koji nemaju nikakav legitimitet, niti legalitet.
Krajnji cilj jeste da se, ukoliko bi inicijativa uspela i ukoliko bi se lažna i samoproklamovana institucija „Zbor građana“ legitimizovala, izvrši derogiranje zakona Republike Srbije, za početak na teritoriji Grada Novog Sada, pa potom i Vojvodine, sa tendencijom derogiranja svih republičkih propisa, kao prvim, ali ključnim korakom u ostvarenju konačnog cilja razbijanja celovitosti i suverenosti države.
Bez dileme i bez greške, može se vrlo precizno matematički dovesti u korelaciju ova inicijativa sa posledicama koje iz toga mogu da proisteknu. Tek sa detaljnijom analizom ovog organizovanog antidržavnog delovanja, mogu se prepoznati prave namere takozvanih zborova građana i masovne manipulacije ljudima u režiji inostranih centara moći.
Inicijativa za raspisivanje ovog referenduma predstavlja društveni eksperiment kojim se pokušava poništiti demokratsko uređenje i pravni poredak u našoj zemlji. Njeni inicijatori i protagonisti, uzimaju u obzir činjenicu da je ovaj pokušaj pravnog manipulisanja već jednom uspeo u slučaju SFR Jugoslavije i iskreno se nadaju istom rezultatu i ovaj put. Takođe, računaju i na zaboravnost i kratko sećanje naroda. Ipak, sve te aktivnosti smo prozreli i neće proći. Poslednja linija odbrane nas, koji smo svim srcem svojim za Srbiju, jeste očuvanje državnih institucija i zaštita njene celovitosti. Poštujući iznad svega volju naroda, čuvaćemo našu Srbiju od svakog, ko pokušava da je ugrozi na bilo koji hibridni ili konvencionalni način. Jedan od aspekata te borbe, jeste i da u javnosti predočavamo istinu o onome što nam se dešava i kakvi su sve pokušaji prevarnog rušenja države. Srbija je dovoljno iskrvarila iz nebrojeno rana i izgubila generacije svojih sinova i kćeri, zbog implementacije suludih boljševičkih ideja.
Neka ovaj tekst ostane kao svedočanstvo i upozorenje na mračne namere onih, koji već skoro dve godine uporno i svim silama pokušavaju da unište našu otadžbinu. I neka ostane kao svedočanstvo da bi se znalo i da bi znali da znamo šta rade i šta su sve spremni da rade, zarad borbe protiv države. Slava Bogu odbranićemo Srbiju i ovaj put!
Izvor: Dnevnik / Foto: Dnevnik / printskrin instagram / milosvucevi
