Moj Vrbas
Pre nego što je postao veliki pesnik, prevodilac Šekspira i autor „Santa Maria della Salute“, Laza Kostić je, prema jednoj zabeleženoj anegdoti, doživeo opasnu nezgodu kod Vrbasa. Pao je u kanal, a iz vode su ga izvukli zahvaljujući onome što će kasnije postati prepoznatljiv deo njegovog izgleda – dugoj kosi.
Priču je preneo književnik Milan Živanović u tekstu „Džoging šajkaške dike“, objavljenom u „Večernjim novostima“ 2010. godine. Događaj smešta u burno vreme Bune 1848. i slavlja nakon što su Šajkaši zauzeli Sombor, grad u kojem će Lazin otac postati zapovednik.
Laza, rođen 1841. godine u Kovilju, tada je bio tek dečak. Prema Živanovićevom kazivanju, tokom slavlja završio je u kanalu kod Vrbasa. Spas je stigao u poslednji čas: iz vode su se videle njegove duge vlasi, za koje su ga uhvatili i izvukli.
Tako je u ovoj neobičnoj priči kosa postala mnogo više od ukrasa. Živanović uz anegdotu povezuje i Lazinu naklonost prema biblijskoj priči o Samsonu, čija je snaga počivala u dugoj kosi. Tu vezu, ipak, treba čitati kao autorovo tumačenje, a ne kao dokaz da je nezgoda kod Vrbasa neposredno inspirisala pesnikovo delo.
Tačno mesto pada i ime osobe koja ga je spasla u ovom izvoru nisu navedeni. Ostala je anegdota, kratka, slikovita i dovoljno upečatljiva da uz ime velikog pesnika sačuva i pomen Vrbasa.
Kada se govori o Kostiću, najčešće se pamte njegovi stihovi i ljubav prema Lenki Dunđerski. Ova priča vraća nas mnogo ranije: u vreme kada budući književnik još nije mogao ni da nasluti svoje mesto u srpskoj kulturi, a jedan pad u kanal mogao je da prekine sve što je tek trebalo da nastane.
Izvor: Moj Vrbas / Foto: Wikimedia Commons
