Moj Vrbas
Pavle Grbović u samo nekoliko rečenica rekao je više nego što je verovatno planirao. Govoreći o Vidovdanu, izručenju Slobodana Miloševića i Petom oktobru, predsednik Pokreta slobodnih građana zapravo je predstavio političku viziju Srbije za koju se zalaže deo opozicije okupljen oko blokaderskog pokreta.
Gostujući u „Utisku nedelje“, Grbović je najpre govorio o Vidovdanu, jednom od najznačajnijih datuma srpske istorije.
Međutim, umesto da govori o njegovom istorijskom, državnom ili kulturnom značaju, ocenio je da se Vidovdan poslednjih decenija, kako kaže, „zloupotrebljava za izgradnju nacionalističke političke platforme“.
Potom je izgovorio rečenicu koja je izazvala najviše reakcija.
„Vidovdan je jedan datum koji u našoj istoriji ima višestruko značenje, bio je višestruko značajan. Nažalost, u poslednje vreme, rekao bih poslednjih nekoliko decenija, Vidovdan se više zloupotrebljava za izgradnju neke nacionalističke političke platforme. Poslednji put kada je Vidovdan imao takav značaj bilo je pre 23 godine kada je izručen Slobodan Milošević Haškom tribunalu i rekao bih da je to bio pozitivan događaj.“
Ova izjava nije samo ocena jednog istorijskog događaja, ona pokazuje šta Grbović smatra političkim vrhuncem moderne Srbije. Za njega je najznačajniji savremeni Vidovdan onaj na koji je predsednik Srbije izručen međunarodnom tribunalu.
Između Kosova i Haga Grbović je izabrao Hag
Upravo u tome leži suština njegove poruke. Vidovdan je vekovima bio simbol državnosti, žrtve, slobode i istorijskog kontinuiteta Srbije. Grbović, međutim, kao njegov najpozitivniji savremeni trenutak ne vidi nijedan državni uspeh, nijednu pobedu niti bilo koji događaj koji je ojačao Srbiju, već izručenje predsednika sopstvene države Haškom tribunalu.
Time je, svesno ili ne, potpuno promenio simboliku jednog od najvažnijih datuma srpske istorije.
Odmah zatim usledila je druga izjava.
„Ja bih voleo da se ponovi Peti oktobar u tom nekom političkom smislu, u smislu promene.“
Na prvi pogled, to zvuči kao legitimna želja opozicionog političara za promenom vlasti. Ali kada se spoji sa prethodnom izjavom, dobija potpuno drugačije značenje. Jer Peti oktobar nije ostao upamćen samo po promeni vlasti.
Posle njega usledilo je izručenje Slobodana Miloševića, zatim i brojnih srpskih političkih, vojnih i policijskih lidera Haškom tribunalu. U istom periodu sprovedene su sporne privatizacije, ugašene brojne fabrike, desetine hiljada ljudi ostale su bez posla, dok je država prolazila kroz duboku političku i ekonomsku krizu.
Zato se danas teško može govoriti o Petom oktobru isključivo kao o simbolu demokratije, jer za veliki deo građana on predstavlja i početak procesa čije se posledice osećaju i dve i po decenije kasnije.
Blokaderi više ne kriju kakvu Srbiju žele
Grbović zato nije govorio samo o istoriji, on je govorio o budućnosti.
Kada kaže da je izručenje predsednika Srbije bilo „pozitivan događaj“, a da bi voleo da se ponovi Peti oktobar, on zapravo poručuje da upravo taj politički model vidi kao poželjan put Srbije. To je praktično jasno definisana politička platforma.
Zbog toga njegove reči pokazuju da deo blokaderske opozicije ne vidi Peti oktobar kao zatvoreno poglavlje istorije, već kao nedovršen projekat koji bi, po njihovom mišljenju, trebalo završiti novom promenom vlasti.
Upravo zato je Grbovićevo gostovanje bilo važno. Ne zato što je rekao nešto što javnost do sada nije čula, već zato što je potpuno otvoreno pokazao kakvu Srbiju smatra poželjnom i kojoj političkoj tradiciji želi da se zemlja ponovo vrati.
Izvor: 24sedam / Foto: Printscreen
