Moj Vrbas
Danas je teško zamisliti film bez govora, muzike i zvučnih efekata. Međutim, kada se 1930. godine iz vrbaskog bioskopa prvi put začuo glas, bio je to događaj o kojem je pisala i lokalna štampa.
List Werbasser Zeitung 12. aprila 1930. godine objavio je da je u sredu i četvrtak uveče otvoren novi vrbaski „National Ton-kino“. Prvi prikazani ton-film bio je Singing Fool (Der singende Narr). Uspeh projekcije bio je toliki da je u novinama zabeleženo kako Vrbašani mogu biti ponosni što su ton-film gledali pre stanovnika nekih drugih gradova u Bačkoj. Erlemanov bioskop od tada je zvanično nosio naziv „National Tonfilm-Kino Novi Vrbas“. Bio je to trenutak kada je bioskopska tišina u Vrbasu konačno prekinuta.
Bioskop sa 500 sedišta
Prema podacima iz Filmskog godišnjaka za 1936. godinu, bioskop „Nacional“ u Novom Vrbasu imao je čak 500 sedišta. Njegov vlasnik bio je Adam Erleman, dok je operater bio Jovan Tomaš. Bioskop je prikazivao zvučne filmove, radio dva dana nedeljno, a program se menjao četiri puta mesečno. Ulaznice su, u zavisnosti od mesta u sali, koštale dva, tri, pet, sedam, devet ili deset dinara.
Adam Erleman bio je veliki zaljubljenik u film. Prema podacima navedenim u knjizi, stalni bioskop u Novom Vrbasu otvoren je 1918. godine, a meštani su ga zvali „Mozi“, prema mađarskoj reči za bioskop. Erleman je sopstvenim sredstvima podigao namensku bioskopsku zgradu u centru mesta.
Rad bioskopa u početku nije bio jednostavan. Posle Prvog svetskog rata vladali su teški uslovi, saobraćaj je bio neredovan, a filmovi nisu uvek mogli lako da stignu do Vrbasa. Ipak, bioskop je opstao.
U Vrbasu se film gledao još 1912. godine
Filmske projekcije u Vrbasu počele su mnogo pre pojave zvuka. U Starom Vrbasu filmovi su od 1912. godine prikazivani u bioskopu „Merkur“, a od 1914. godine u bioskopu „Venus“, čiji su vlasnici bili Leopold Klajn i Kulija. Od 1924. radio je i bioskop „Urania“, u vlasništvu Franca Banje.
Jedan od bioskopa bio je smešten u velikoj sali Štecenbahovog hotela „Kod krune“, na uglu današnje Bačke i Ulice Ivana Milutinovića, nekada jednoj od najvećih sala u Vrbasu. U njemu su, osim filmskih projekcija, održavane pozorišne predstave i druge zabave. Bioskop „Urania“ publici je nudio američke i nemačke neme filmove, avanture, komedije, melodrame i ekranizacije književnih dela. Vrbašani su mogli da gledaju tadašnje velike zvezde, među kojima su bili Pola Negri, Meri Pikford, Edi Polo, Hari Pil i Ramon Navaro.
Posebnu pažnju privlačio je Rin Tin Tin, nemački ovčar pronađen na bojištu u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata, koji je nastupio u čak 27 holivudskih filmova.
Vrbašani su u „Urania kinu“ gledali i filmove Čarlija Čaplina. Među njima se u tadašnjem programu pominje Chaplin in der Hitze – „Čaplin u vrućini“. Na repertoaru su bila i ostvarenja Maksa Lindera, francuskog komičara koji je značajno uticao na Čaplinov umetnički razvoj. Tako je vrbaška publika već dvadesetih godina prošlog veka mogla da prati neke od najvećih zvezda svetske kinematografije.
Reklame pune lavova, tigrova i velikih obećanja
Vlasnici bioskopa znali su da film treba dobro najaviti. Oglasi u lokalnim novinama bili su dramatični i puni velikih obećanja.
Za film „Kraljica džungle“, prikazivan 1921. godine, najavljivane su borbe ljudi sa lavovima, tigrovima, leopardima, slonovima i majmunima.
Drugi filmovi reklamirani su porukama poput: „Niko ne treba da propusti ovaj raskošni film!“ i „Čitajte letke i neizostavno pogledajte ovaj film!“ Dešavalo se čak da isti film istovremeno prikazuju oba vrbaska bioskopa, pa je publika mogla da bira u koju će salu otići.
Ipak, sve dotadašnje projekcije ostale su u senci aprila 1930. godine. Možemo samo da zamislimo publiku okupljenu u sali i trenutak kada se, posle godina nemih filmova, sa platna prvi put začuo glas.
Tog dana film je u Vrbasu progovorio i to, kako je tada ponosno zabeleženo, pre nego u nekim drugim gradovima Bačke.
Izvor: Moj Vrbas / Foto: Knjiga „Kulturni život Vrbasa u ogledalu zavičajne štampe“ Marije Orbović
