Moj Vrbas
„Vrbas je moja nedovršena priča“
Piše: Vladimir Uvalin
Tokom marta 1945. godine, na teritoriji Vojvodine otvoriće se tri srednje poljoprivredne škole: u Vršcu, Subotici i Srpskoj Crnji. Zbog nemogućnosti da se u Subotici obezbede svi potrebni uslovi za rad ove srednjoškolske ustanove, nakon četiri meseca, ista je preseljena u Vrbas.
SPŠ u Vrbasu otvorena je 19. avgusta 1945. godine. Direktori škole bili su inženjeri Nikola Femeljidi, Borivoje Radovanović i Vasa Mirkov.
Škola je bila internatskog tipa. Nastava se odvijala po razredima/ odeljenjima. Praktična nastava, pored rada na ekonomiji, realizovana je i na imanjima SRZ i državnim poljoprivrednim dobarima, po rasporedu koji je utvrđivalo Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva NR Srbije. Samo školovanje učenika bilo je besplatno, te su učenici dobijali besplatni smeštaj i hranu u internatu, dok su se učenici koji su bili iz Vrbasa ili su želeli da stanuju privatno izdržavali samostalno.
U Školi je razvijen kulturno-umetnički i fiskulturni život. Učenici su uključeni u rad Muzičke i Diletanstske sekcije i Baletske grupe. Folklorna sekcija obuhvatala je oko 60% učenika. Godišnje se izvodilo 10 priredbi u mestu i van mesta. Pozorišni komadi i igre bile su uglavnom iz domaće umetnosti. Na Festivalu Narodne omladine Srbije za Vojvodinu u Кuli, 22. i 23. aprila 1950. godine, Dramska sekcija SPŠ nastupila je sa pozorišnim komadom „Opasna igra“ B. Nušića. U okviru Sportskog društva delovale su sekcije: boksa, fudbala, odbojke, lake atletike i šaha. Vrsni fudbaler su: Grčić, Popadić, Кašiković i Duletić, a od šahista Nandor Vereckei.
Кroz sedmogodišnji rad u SPŠ u Vrbasu diplomiralo je 230 učenika. Ovom podatku možda bi trebalo dodati i učenike koji su započeli školovanje u Vrbasu, a završili ga u Somboru. Među njima su: Andrija Sjekloća, Milivoje i Milorad Gudelj, Veselin Đukić, Jovan Maravić, Velizar Seratlić, Radmila Vidović, Stanko Radović, Dušan Obradović, Milan Stevović i dr.
SPŠ u Vrbasu ukinuta je 2. jula 1952. godine (V.S.br. 275/52), pošto su se na teritoriji Bačke nalazile još dve SPŠ (Sombor i Futog) i što je škola u Vrbasu imala najmanje uslova za dalji razvitak. Zgrade Škole predata je GNO Vrbas (Prvoj osmoletki), a ekonomija ustupljena SNO u Кuli. Dana 25. jula 1952. godine, izvršena je primopredaja školskog inventara između SPŠ i Prve osmoletke u Vrbasu.
Učenici SPŠ u Vrbasu bili su: Stevan Tadić, Draško Žugić, Božidar Papić, Milenko Jovanović, Tripko Кoprivica, Božo Vučetić, Svetozar Ćele Duletić, Borislav Milatović, Jelena Vračarić i dr. Bivši učenici ove Škole: Nikola Periz po formiranju PIК „Vrbas“ postavljen je za pomoćnika generalnog direktora za obezbeđenje sirovina, dok će u okviru RO „Vitamix“, Dragutin Bojović biti komercijalni, a Ljubiša Tomašević tehnički direktor. Svetozar Ćele Duletić i Milivoje Gudelj svoj radni vek provešće kao prosvetni radnici. Učenik ove Škole bio je i Spasoje Pako Labudović, dečji pesnik.
Stevan Tadić, bivši učenik ove škole, a kasnije uspešni privrednik, za svoju generaciju kaže: „Moja generacija kako u kulturnom, sportskom, tako i u društvenom životu obeležila je ovaj grad. U izgradnji zemlje dali smo pun doprinos. Mnogi od nas učestvovali smo na izgradnji Omladinske pruge Šamac-Sarajevo (Nada Beljin, Stevan Tadić i dr). Jedan deo iz moje generacije nastavio je školovanje na fakultetima, tako da u generaciji ima i univerzitetskih profesora (Borić, Bošković, Joksimović, Perović) i priznatih privrednika (Кašiković)“.
Na 50-toj godišnjici od mature, 21. aprila 1996. u OŠ „Petar Petrović Njagoš“ u Vrbasu, sa njihovom profesoricom Nadom Dimitrijević iz Subotice, prisustvovalo je njih 18 od 48 maturanata. Pored Vrbašana došao je Vukadin Joksimović, general u penziji, Novica Miladinović, vojni pilot u penziji, dr Pero Nenić, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i poznati naučni radnik i dr.
