Vek kafane „Vojvodina“ u Ravnom Selu

„U godinama nakon Prvog svetskog rata i prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, iz Beograda ka severu, širio se snažan kulturni uticaj. Tokom obnove zemlje posle ratnih godina, otvarane su brojne kafane, a do danas je samo mali broj uspeo da opstane. Upravo jedna od njih je kafana „Vojvodina“, koju je Stojan Nedeljkov nasledio od dede“, saopštio je Stojan Nedeljkov-Šeler.

„Onda je ovde kupio plac, i napravio mesaru, kafanu, i tu je pravio štale, a mi smo imali dobre konje, dobre pastuve i kobile. I tako da je od dvadesetdruge godine počela da radi kafana, na ovamo“, dodao je on.

Tokom godina u Šelerovu kafanu svraćale su broje poznate ličnosti, poput glumca Lazara Ristovskog, avijatičara Milana Đukića, zemljoposednika Gede Dunđerskog i srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je u njoj sedeo neposredno pre atentata u Marseju.

„On je pio špricer kako sam ja slušao od mog pradede. Oni su tu samo svratili, u bašti su popili po vino i špricer sa sodom koji se onda pravio, a neko je pio pivo, to je bila vojska. Onda su išli za Sentomaš, Srbobran i Bečer da obiđu te velike garde“, rekao je Stojan.

Kafane su obeležile istoriju mnogih gradova i život njihovih stanovnika. U kafani su se, osim prijateljstva, rađale spletke, političke partije, kovale zavere, planirali atentati i revolucije, ali i sklapali i brakovi. Danas, najčešći gosti u Stojanovoj kafani su žene.

„Dođu žene tu kod mene na kafu, muževi slabo, ne dolaze muževi. Muževi rade, zavrću kombajne, rade sa kombajnima, duvaju gume i tako rade gimnastiku tamo“, dodao je on.

Stojan ima mnogo unučadi i nada se da će porodičnu tradiciju jednog dana nastaviti njegova unuka Nikolina. Kada bi zidovi ovog mesta mogli da govore, ispričali bi mnoge tajne, priče o ljubavima, sastancima i rastancima. Neke kafane će zauvek živeti, a ova je sigurno jedna od njih.