Većina đaka za nastavu u školi; Oko 97 odsto roditelja protiv onlajn nastave

Ankete roditelja pokazale su da veliki broj dece želi da nastavu od 1. septembra prati u školi, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da će učenici koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, moći da koriste vizire.

On je danas posetio Osnovnu školu „Simeon Aranicki“ u Staroj Pazovi, kako bi se na terenu lično uverio kako teku pripreme škole za početak školske godine.

Foto: EPA-EFE (Tibor Rosta)

„Smanjuje se procenat onih koji će pratiti nastavu na daljinu. Na početku anketiranja (od prošle nedelje) bilo je ispod 5 odsto (oko 4,5 odsto), a sada je u nekim sredinama dva do tri odsto“, rekao je Šarčević.

On je dodao da škole imaju rok do 27. avgusta da dostave Ministarstvu koji model nastave će se primenjivati u njihovoj školi.

Najveći izazov u predstojećoj školskoj godini, kako je rekao, biće organizovanje produženog boravka za decu.

„U nekim školama će nedostajati učitelji, ali nastojimo da se angažuju kadrovi sa biroa, a imamo i oko 3.000 volontera sa učiteljskih fakulteta“, naveo je ministar.

Upitan kako će se rešiti problem dece koji iz zdravstvenih problema ne mogu da nose maske, kao što su deca astmatičari, ministar je rekao da se razrađuju dva modela i da je jedan da ta deca krenu da prate nastavu na daljinu, a da je drugo rešenje da im se obezbedi dovoljno vizira.

Direktorka O.Š. „Simeon Aranicki“ Slađana Bursać kaže da se u toj školi 99 odsto učenika izjasnilo da prati nastavu u školi, da će od 5. do 8. razreda samo dva učenika, koji imaju zdravstvenih tegoba, pratiti nastavu na daljinu, te da će od 2. do 4. razreda četvoro učenika nastavu pratiti onlajn.

„To govori da roditelji i učenici imaju poverenja u školu. Pripreme za 1. septembar su u toku“, rekla je ona.

Kako kaže, sobe za izolaciju, ukoliko se pojavi dete ili zaposleni sa povišenom temperaturom, biće školska ambulanta.

Ova škola odlučila se kompletno za nastavu uživo, radiće u četiri smene, a poteškoće imaju samo oko organizacije boravka.

Za produženi boravak, kako kaže Bursać, biće potrebno da angažuju još jednog učitelja, a već su kontaktirali biro da se raspitaju da li ima učitelja koji su spremni da volontiraju.

„Učiteljski faks nam se javio kao mogućnost volontiranja studenata završnih godina“, navela je Bursać.

Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović kaže da će i ove, kao i prethodne godine, svi prvaci na teritoriji opštine Stara Pazova dobiti besplatne udžbenike i kompletan školski pribor od lokalne samouprave.

Oko 97 odsto roditelja želi nastavu u učionici, ne onlajn

Oko 97 odsto roditelja se putem ankete izjasnilo da je za nastavu u učionicama, nego za onlajn nastavu, izjavio je danas pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić.

Na vebinaru „Uloga ICT tehnologija u organizaciji rada i nastavi u osnovnim školama od septembra 2020. godine“, Pašić je naveo da su za sada rezultati ankete takvi, iako je prošlu školsku godinu više učenika osmog razreda završilo sa odličnim uspehom.

Pašić je naveo da je prošlu školsku godinu sa odličnim uspehom završilo oko 60 odsto učenika, dok je godinu ranije taj procenat iznosio 40.

„Ovo je i pokazatelj da su nastavnici pokazali empatiju i razumevanje u odnosu na situaciju“, kaže Pašić.

Govoreći o načinu održavanja nastave za sledeću školsku godinu, Pašić kaže da će ona biti najverovatnije organizovana kombinovano, delom u učionici, a delom onlajn.

Dodao je i da će organizacija rada zavisiti od škole do škole, te naveo da je školama sa manjim brojem učenika mnogo lakše da organizuju nastavu u učionicama u dve smene, nego školama od oko 2.000 učenika.

Pašić je podsetio da je Ministarstvo 11. avgusta izašlo sa uputstvom za škole za organizaciju rada za novu školsku godinu, a koji danas izlazi u Službenom glasniku i dodao da će sve škole od prvog do osmog razreda krenuti u pripremu.

Predstavnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Katarina Aleksić ističe da je važno da škole od Ministarstva prosvete dobiju konkretna uputstva šta je uloga učenika, nastavnika, rukovodilaca, škole u uslovima kao što je pandemija virus korona.

Najbitnije je, kaže ona, da se u ovim uslovima sačuva zdravlje učenika i nastavnika, a onda i sistem obrazovanja, koji, ističe, nije samo važan da bi deca učila i završila razred, već je važan faktor mentalnog zdravlja.

Ističe da je mana onlajn učenja što ne podstiče socijalnu interakciju i da bi i u okviru takvog načina učenja trebalo osmisliti način da svi učenici budu uključeni, a ne samo nastavnik da govori.

Još jedan od nedostataka onlajn učenja, kaže Aleksić, jeste što učenici i nastavnici nisu dobijali šta će biti aktivnosti učenja sledeće nedelje, zbog čega je postojao pritisak.

Psiholog Dobrinka Kuzmanović iznela je podatak da su učenici koji su anketirani izneli stav da je tokom onlajn nastave bilo mnogo zadataka koje je trebalo obaviti u kratkom roku i da su bili opterećeni nastavnim sadrzajima.

Takođe, dodaje ona, učenici smatraju da su pojašnjenja koja dobijaju od nastavnika u učionici mnogo zanimljivija i lakša za razumevanja nego ona koja su dobijali putem interneta.

Ističe da je najveća zamerka onlajn učenja što nema interakcije.

„Učenje je socijalni proces, nema učenja bez interkacije, bilo bi dobro da digitalna tehnologija podstiče socijanu interakciju, ali je ona uglavnom tokom prethodne školske godine bila jednosmerna i bilo je malo socijalnih aktivnosti“, rekla je Kuzmanović.

Današnji vebinar „Uloga ICT tehnologija u organizaciji rada i nastavi u osnovnim školama od septembra 2020. godine“ organizovali su Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije.

 
Podeli vest: