Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu, jačamo proizvodnju domaćeg krompira

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu, što predstavlja značajan rezultat za zemlju naše veličine i pokazuje da postoji veliki potencijal za dalji razvoj proizvodnje i prerade krompira.

Kako se navodi u saopštenju, Glamočić je tokom razgovora sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije u Lučanima rekao da je krompir jedna od najvažnijih kultura u ishrani stanovništva Srbije, a da se proizvodnja u velikoj meri zasniva na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Moravički okrug jedan je od najznačajnijih regiona za proizvodnju krompira u Srbiji. Za istim stolom danas su sedeli proizvođači krompira, prerađivači i predstavnici resornog ministarstva. To je najbolji primer kako kroz partnerski dijalog države i poljoprivrede možemo uspešno da tražimo rešenja i odgovore na pitanja kako da unapredimo domaću proizvodnju, sačuvamo naš sortiment i prevaziđemo sve izazove na tržištu“, rekao je Glamočić.

On je poručio i da će država nastaviti da podstiče razvoj poljoprivrede u Moravičkom okrugu, kako bi ljudi ostali na selu i svaki vredan domaćin imao sigurnu podršku.

Glamičić je ukazao i na problem uvoza jeftinijeg krompira iz pojedinih evropskih zemalja, koji se pojavljuje na tržištu po damping cenama i dodatno otežava položaj domaćih proizvođača.

Ministar je naveo i da su na sastanku sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije dogovoreni konkretni koraci u pravcu dugoročne saradnje, a sve sa ciljem jačanja proizvodnje i prerade krompira u Srbiji.

U saopštenju se dodaje da je tokom razgovora istaknuta i potreba za većom podrškom naučno-istraživačkih institucija u praćenju savremenih izazova u proizvodnji krompira, posebno kada je reč o pojavi bolesti i štetočina, a razmotrene su i mogućnosti da Centar za krompir, čije je sedište u Guči, ponovo dobije značajniju ulogu.

Potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije Živko Bugarčić rekao je da se proizvođači već skoro dve decenije suočavaju sa padom proizvodnje, pri čemu jedan od najvećih izazova predstavlja to što je uzgoj krompira u pojedinim evropskim zemljama jeftiniji, pa je zato kako je naglasio važno pronaći načine da domaća proizvodnja ostane konkurentna i održiva.

On je naveo da je na sastanku razmotreno i pitanje podsticaja, sa ciljem da krompir u jesenjoj raspodeli sredstava bude uključen kao povrtarska kultura.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Udruženja za krompir Srbije saglasili su se da je za dugoročnu stabilnost proizvodnje krompira u Srbiji neophodna bliža saradnja proizvođača, prerađivača, struke i države.

Podseća se i da Udruženje za krompir Srbije predstavlja jedno od najznačajnijih strukovnih udruženja, koje okuplja i proizvođače i prerađivače semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, kao i stručnjake, što ga čini jednim od ključnih partnera države u razvoju ove proizvodnje i boljem pozicioniranju domaćeg krompira na tržištu.

Već isplaćeno preko 10 milijardi dinara za podsticaje po hektaru

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je po nedavno raspisanom javnom pozivu za 18 hiljada dinara po hektaru već isplaćeno više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima širom Srbije, uključujući i proizvođače iz Lučana.

Glamočić je u okviru posete opštini Lučani tokom obilaska poljoprivrednog gazdinstva porodice Kostić u selu Rti, rekao da su isplate počele odmah po prijemu i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva, što nije bio slučaj tokom ranijih godina. Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, Glamočić je rekao da gazdinstvo porodice Kostić predstavlja pravi primer gazdinstva sa diverzifikovanom proizvodnjom, s obzirom na to da se bave i ratarstvom, i stočarstvom, i voćarstvom.

Ministar je izrazio zadovoljstvo što porodica Kostić već godinama koristi podsticaje države, što je doprinelo unapređenju proizvodnje i razvoju gazdinstva. Glamočić je naveo i da opština Lučani sa preko 4.200 gazdinstava, koja obrađuju oko 15.000 hektara zemlje, ima snažan poljoprivredni potencijal.

On je podsetio i da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede samo u 2025. isplatilo oko 600 miliona dinara poljoprivrednim proizvođačima iz ovog kraja i naglasio da Srbija ima najveće mere podrške u stočarstvu na svetu, uključujući 55.000 dinara po kravi, 19 dinara po litru mleka i dodatnih 100.000 dinara za svaku priplodnu junicu.

Glamočić je dodao i da su poljoprivrednicima na raspolaganju najpovoljniji krediti sa subvencionisanim kamatnim stopama od nula do tri odsto, pri čemu je kamata za kupovinu mineralnih đubriva nula odsto, dok za mlade poljoprivrednike i žene do 40 godina kamata iznosi jedan odsto.

Kako naglašava, javni poziv za kreditnu podršku raspisan je juče, a poljoprivrednici već mogu da podnose zahteve preko čak devet banaka koje su deo ovog programa.

„Sve ovo je izuzetno značajna podrška našim proizvođačima, i to neposredno pred prolećnu setvu. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da Srbija nema predsednika kakav je Aleksandar Vučić, koji ima jasnu viziju i poljoprivredu stavlja na mesto koje zaslužuje, kao jednog od nosilaca ekonomskog razvoja naše zemlje. Država će nastaviti da kroz različite mere podrške pomaže poljoprivrednicima, pospešuje ukupnu proizvodnju i podstiče razvoj sela“, rekao je Glamočić.

U saopštenju se dodaje i da se porodica Kostić bavi raznovrsnom poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno uzgajaju pšenicu, kukuruz i krompir na 15 hektara, imaju proizvodnju malina, a sa deset krava bave se i stočarstvom i proizvodnjom mleka.

Poljoprivrednik Milan Kostić, domaćin gazdinstva Kostić istakao je da je njihova proizvodnja stabilna, te da eventualne poteškoće postoje u plasmanu krompira i mleka, pre svega zbog toga što se proizvodi najčešće plasiraju preko posrednika.

Zbog toga, kako je naveo, u narednom periodu planiraju izgradnju magacinskih prostora za skladištenje krompira, što bi im omogućilo da čuvaju proizvode, samostalno organizuju prodaju i ostvare povoljniji plasman na tržištu.

U planu imaju i razvoj prerađivačkih kapaciteta kako bi deo sirovina sami prerađivali, najpre mleko u sir i kajmak.

Izvor: RTV