Moj Vrbas
Početkom juna 1962. godine u prostorijama Radničkog univerziteta u Vrbasu otvorena je prva samostalna izložba slika vrbaskog slikara Ratka Šoća (Cetinje, 20. avgust 1938). Ova izložba izazvala je veliko interesovanje građana i nju je prvih dana posetilo blizu 2.000 posetilaca. Ratko Šoć, nastavnik crtanja i saradnik Кulturno-propagandnog centra u Vrbasu, izložio je ukupno 29 slika i grafika. Ovaj mladi slikar osvojio je vrbasku publiku. Publici su se naročito dopali njegovi radovi: „Moj ujak iz Arizone“, „Baba Ljubica“, „Кokta“ i „Vrbas“.
Šoća mnogi znaju i kao karikaturistu. Deset godina izlaže na Internacionalnom salonu karikature u Montrealu, a 1969. godine dobio je i specijalno priznanje stručnog žirija na Drugom jugoslovenskom festivalu karikature u Budvi.
Uspeh beleži i kao slikar. Dodeljene su mu sledeće nagrade: javno priznanje „Dan oslobođenja“ Vrbas (1964); nagrada Likovnog salona „13. novembar“ Cetinje (1968); nagrada Likovnog salona Vrbas (1972); druga nagrada za idejno rešenje grba grada Cetinja (1973); otkupna nagrada Likovnog salona Vrbas (1974); otkupna nagrada za „Plaketu oslobođenja“ Vrbas (1974).
Studijska putovanja: Grčka, Španija, Italija, Francuska, Belgija, Holandija, Portugalija i Engleska.
Izlagao je u većim centrima, ali i u malim galerijama u zemlji. Do kraja 1977. godine imao je 20 samostalnih izložbi. Njagovi radovi zastupljeni su na 29 kolektivnih izložbi.
Treća zajednička izložba slika Ratka Šoća i Veljka M. Zečevića organizovana je 1971. godine u Vrbasu. Šoć se predstavio sa crtežima, tuš i pero, a među nazivima radova (17) su: „Toliko sam nisko pa ne mogu pasti“; „Opekoh se na hladnom betonu“; „Ja se ne bunim, meni je svega dosta“; „Na krivom putu, a nemam puta“!; „I crne pjege na mene su pale kao rešetke da sam se sunčao“; „Zemljo okreni se jedanput na moj račun“; „Uvio je biografiju u kožu tuđu“; „Drugi su nosili… a ja sam se zanosio“; „Na banketu nijesu znali koji jezik da odaberu“; „On bi za druga skinuo sa sebe i odgovornost; „Potpisaše biografiju pod pritiskom palca“, „Mnogo nas je na kugli, pređimo na kocku“ i dr. Prethodne dve zajedničke izložbe organizovane su 1970. godine u Vrbasu i Beogradu.
Кrajem aprila 1973. godine, u Likovnom salonu Doma kulture u Vrbasu otvorena je njegova izložba slika. Na ovoj izložbi Šoć se ljubiteljima slikarske umetnosti predstavio sa 30 radova rađenih u ulju.
Кulturni centar omladine i studenata u Novom Sadu, krajem oktobra 1974. godine, organizovao je izložbu crteža Ratka Šoća.
Galerija JNA u Novom Sadu startovala je jeseni 1975. godine sa svrsi adekvatnijim prostorom. U toj novoj atmosferi jednog od najposećenijih likovnih salona u Novom Sadu, vrbaskom slikaru Ratku Šoću, inače starom poznavaocu Novog Sada, pripala je prijatna dužnost da najnovijim ciklusom svojih radova označi početak ostvarivanja ambicioznog plana ove Galerije. Pred inpozantnim brojem posetilaca koji su te prve večeri došli da pozdrave nastup slikara, o umetničkoj ličnosti Ratka Šoća govorio je, vrlo nadahnuti, pesnik Miroslav Antić.
Miloš Arsić o ovoj izložbi rekao je: „Trideset izloženih slika, rađenih uljem na platnu (ređe temperom), nastalih u poslednjih dve godine, pokazuju ne toliko nova interesovanja ovog umetnika u pogledu izbora motiva, koliko u jednom, znatno izmenjenom, stavu prema fenomenu same slike.Tačnije, sam proces materijalizacije i plastičnih oblika (enterijera, mrtvih priroda, pejsaža i simbolično-alegorijskih motiva), dobija nešto drugačiji tok razvoja, manifestovanih u uspostavljanju čvršćih, logično konstruktivnih spojeva i pikturalno funkcionalnih elemenata likovne celine.
Ova nazovimo je, nova namera posebno je dosledna sprovedena u seriji Ateljea, koji samo na prvi pogled pokazuju izvesne sličnosti sa onim blokom Šoćevih ateljea-enterijera iz 1967-1968. godine kod kojih je sistem grafičko-likovnog tretmana elemenata kompozicije bio izrazit.
Danas, njegovi enterijeri (mahom iz 1974) pokazuju da je dominatnije mesto pripalo elementu pikturalne, logično vođene emotivne radnje sa akcentom na punoj upotrebnosti kolorita. Dok je u ranijim radovima preovlađivalo izvesno naglašeno formiranje lirskog štimunga, koje je znalo da pređe u sasvim slobodnu igru pune poetske zanetosti. U ovim, sada izloženim slikama, moment taktičnog usaglašavanja racionalnog pristupa praćenju plastičnih oblika i emotivnog doživljaja teče u smislu skladnog dijaloga“.
Proleća 1977. godine Ratko Šoć izlaže u novosadskom Likovnom malom salonu. Publici se predstavio sa sedamnaest „rimskih motiva“. Slike su nastale na ulicama i trgovima glavnog grada Italije gde je Šoć boravio osam meseci kao stipendista italijanske Vlade na Akademiji lepih umetnosti (1976-1977).
Pre nego što se vratio u Vrbas, svoje rimske slike uspešno je izložio u Palermu (njegovom izložbom otvoren je Internacionalni salon kulture), Rimu i bijenalu „Botičeli“ u Firenci.
Izložbu crteža Ratka Šoća na temu: „Gorski vijenac“ Petar Petrović Njagoš“, 1977. godine u Novom Sadu, organizovalo je Udruženje umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine.
Prepoznatljiv logo Festivala poezije mladih obezbedio je Šoću da ga zauvek pamti Vrbas, a rad „Njagoš“ od šk. 1992/1993. godine je na Diplomi učenika generacije OŠ „Petar Petrović Njagoš“ u Vrbasu.
„Vrbas je moja nedovršena priča“
Piše: Vladimir Uvalin
