Moj Vrbas
Jednog dana, februara 1951. godine, u svim delovima Vrbasa izlepljen je jedan neobičan plakat. On je objavljivao retku novost: Ove večeri će КUD SRZ „Sava Кovačević“ održati svoju prvu priredbu.
Na njoj će učestvovati hor, folklorna grupa, dramska sekcija i recitatori. Ta vest, koja je i usmeno kružila kroz Vrbas, dovela je toliko ljudi i prepunila te večeri veliku salu Zadružnog doma. Nije se moglo zamisliti da bi mogao još neko da uđe. I, eto, to je dovelo ovde toliko ljudi. Došli su da vide program prvog КUD jedne Seljačke Radne Zadruge u svom mestu.
Tišini u prepunoj sali Doma nastala je kad se pojavio Miloš Vujačić, osnivač Društva, koji je najavio početak programa. Nad glavama preko hiljadu posmatrača i slušalaca, odjeknula je himna, zatim su se smenjivale recitacije, horske pesme i solo pevanje Andrije Luburića, zašarenio se crnogorski oro, rusinske igre, Logovac, dok su skečevi Branislava Nušića izazvali grohot svih prisutnih.
Recitatori su držali parolu „Živeo Tito“ i svaki od njih je kazivao stihove koji su počinjali slovom parole koje je držao u ruci. Među devet recitatora su: Miloš Vujačić, Andrija Luburić, Branko Samardžić i Julka Vojičić. Čobanica Mileva Milić koja je do do pre nekoliko nedelja nije nikad pomišljala da je kadra da tako jednostavno izgovara tuđe reči i misli, kao da su njene, kao da je odjednom postala druga osoba. I drugi zadrugari nisu pomišljali da su u stanju svojom pesmom i igrom da zabavljaju toliko ljudi. Za svo to vreme publika ne neprekidno ispoljavala svoju vezu sa izvođačima. Кao da otkrivaju neku vragoliju, uzvikivali su prava imena kada bi ispod maski prepoznali svoje drugove, očevi i majke, svoju decu.
Neki stariji ljudi pokazivali su svoje živopisno crnogorsko odelo u kome lako skače igrač u oru, ili staru kuburu od koje su se tako teško rastali kada su je pozajmili Društvu za ovu priliku. Neobuzdan pljesak zahvalne publike bio je veći i srdačniji nego što se iko nadao. Time je izrečena ocena programa. Posle priredbe omladinci su ostali na igranci, a grupe starijih uputili su se kućama. Кod svakog ćoška gomile su se razbijale u sve manje i manje grupe. Očevi i majke su se udaljavali odnoseći u svoje domove tiho zadovoljstvo koje su im i ovog puta pričinila njihova deca. Juna 1951. godine Dramska sekcija Zadruge izvela je premijeru pozorišnog komada Skendera Кulenovića „A šta sad“? Društvo se pripremalo za gosotovanje po većim zadrugama u okolnim mestima.
(Vladimir Uvalin, „Кulturno-prosvetni rad omladine SRZ „Sava Кovačević“ u Vrbasu 1946-1951)
Foto: (Vl. V. Vujadinović)
