Moj Vrbas
Ako ste mislili da su neobične lokalne priče rezervisane za vreme društvenih mreža, novine „Dan“ su još 1940. godine pokazale da Vrbas ima materijala za rubriku „verovali ili ne“.
Zvezda jedne takve priče nije bila ni političar, ni glumac, ni poznati sportista, već guska Bilka iz Starog Vrbasa.
„Dan“ je 17. maja 1940. godine objavio tekst o, kako su je tada nazvali, najstarijoj guski u Bačkoj. Bilka je u tom trenutku imala neverovatnih 26 godina, a novinar beleži da ju je poznavao „ceo Vrbas“ i da se o njenoj starosti i ponašanju pričalo po Starom i Novom Vrbasu.
Bilka se izlegla kod Luke Suvajdžića, posednika iz Starog Vrbasa, i tu je ostala čitavog života. I nije baš sedela besposlena – punih 20 godina nosila je jaja, a izvela je više od 300 guščića. Tek poslednjih šest godina života otišla je, reklo bi se danas, u zasluženu penziju: više nije nosila jaja, nije izvodila mlade, a čak joj se ni perje više nije čupalo.
Ali upravo tada Bilka je dobila jednu mnogo važniju ulogu.
Luka je sa 57 godina ostao bez žene i dece, pa mu je stara guska, kako piše „Dan“, postala jedini prijatelj i saputnik. Njih dvoje su ujutru zajedno napuštali dvorište. Luka je odlazio na posao, a Bilka svojim putem ka bari.
Bilka bi se predveče uredno vratila kući. Ako Luke još nije bilo, čekala ga je ispred vrata, ponekad i duboko u noć. Navodno je toliko dobro poznavala njegove korake da bi, čim ih čuje, počela da gače i maše krilima od radosti. Onda bi zajedno ulazili u kuću, Luka bi joj tepao i razgovarao sa njom, a ona mu odgovarala, naravno, na svom jeziku.
A ako bi Luka tokom dana poželeo da vidi Bilku, nije bilo potrebe da je traži po kraju. Dovoljno je bilo da dva-tri puta vikne „Bilka!“ i ona bi, prema tadašnjem novinskom zapisu, za tren oka došla do njega.
Vrbašani su zato, izgleda, imali potpuno opravdanje kada su tvrdili da Bilka nije samo najstarija, nego i najpametnija guska.
I tako je davne 1940. godine jedna guska iz Starog Vrbasa završila u novinama.
