Moj Vrbas
Alternativa za Nemačku sve snažnije oblikuje političku scenu svoje zemlje i postaje važan deo šireg suverenističkog pokreta koji zahteva drugačiju Evropu – Evropu ravnopravnih i samostalnih država. O odnosima Nemačke prema Srbiji, budućnosti kontinenta, Kosovu i Metohiji, izborima i ekonomskim rezultatima naše zemlje za „Vesti-online“ govori poslanik AfD-a Tobijas Tajh (Tobias Teich).
Tajh poručuje da Srbija ima pravo da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti, bez uslovljavanja i mešanja spolja, i ocenjuje da bi jačanje AfD-a otvorilo prostor za ravnopravniji i sadržajniji odnos Beograda i Berlina.
Da li bi dalje jačanje AfD-a u Nemačkoj za Srbiju moglo da znači manje političkih pritisaka, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji?
– Da, čvrsto verujem da bi bilo tako, upravo zato što pritisak kojem je Srbija trenutno izložena ne dolazi od Nemačke kao države, već od aktuelnog političkog establišmenta u Berlinu. Sadašnja nemačka savezna vlada, sa svojim mentalitetom blokovskih stranaka, veruje da drugim suverenim državama može da diktira politiku pretnjama sankcijama, uslovljavanjem i moralnim ucenama.
To bi se promenilo jačanjem AfD-a – ne samo zato što bismo prema Srbiji vodili drugačiju politiku zasnovanu na interesima, već i zato što se načelno protivimo takvom obliku mešanja. AfD generalno ne podržava sankcije i vršenje pritisaka kao instrumente spoljne politike, bilo prema Srbiji ili prema drugim državama. Princip nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država predstavlja jedan od nosećih stubova naše spoljne politike.
Godinama se govori o stvaranju „nove Evrope“. Veliki deo građana smatra da jedino politička desnica može iz temelja da promeni evropsku politiku. Da li AfD sebe vidi kao pokretačku snagu koja može da podstakne promene i u drugim državama članicama Evropske unije?
– Mi sebe vidimo kao deo evropskog patriotskog pokreta koji se zalaže za nacionalni suverenitet, zaštitu granica i Evropsku uniju otadžbina, umesto centralizovane superdržave. Uspesi patriotskih snaga u Italiji, Holandiji, Švedskoj i Mađarskoj, kao i nedavno glasanje protiv Evropske unije na Islandu, pokazuju da nismo izolovani, već da predstavljamo deo jednog šireg političkog pravca.
AfD nastoji da izgradi čvršću saradnju sa strankama i vladama sličnih stavova u Evropi – među njima sa Mađarskom, ali i drugim istočnoevropskim državama, poput Srbije. Na taj način učestvujemo u temeljnom preusmeravanju evropske politike: dalje od tutorstva Brisela, a ka većem nacionalnom samoodređenju.
Donald Tramp je otvoreno podržao AfD. Da li to pokazuje da se američka administracija i nemačka politička elita, možda prvi put posle mnogo decenija, ozbiljno razilaze u političkim stavovima i viđenju budućnosti Evrope?
– To je razvoj događaja vredan pažnje. Kada aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država javno pozdravlja izborni uspeh AfD-a, kao što je nedavno bio slučaj u Saksoniji-Anhaltu, i govori o „MGGA“, dok nemačka vlada na to reaguje ljutito, onda se zaista vidi dubok jaz.
Transatlantska osovina je decenijama počivala na konsenzusu etabliranih stranaka, ali se i to sada menja. Danas vidimo da delovi američke administracije patriotske i migraciono kritički nastrojene pokrete u Evropi, a posebno AfD, posmatraju kao saveznike u borbi protiv neuspešne multikulturalne politike, dok Berlin ostaje vezan za stare obrasce i uverenja. To je stvarni politički raskid, a ne samo usputna retorička napomena.
Kako AfD gleda na predstojeće izbore u Srbiji i kakav razvoj političkih odnosa između Srbije i Nemačke očekujete posle izbora?
– AfD je i ranije slao posmatrače na parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji, poslednji put 2022. i 2023. godine. Uvek smo naglašavali da je isključivo pravo srpskog naroda da slobodno i bez spoljnog uticaja odlučuje o svojoj političkoj budućnosti.
Državni suverenitet za AfD nije prazna fraza, već osnovno načelo naše celokupne spoljne politike. Taj princip podjednako važi za Srbiju kao i za samu Nemačku. Zbog toga očekujemo da će srpski birači i na predstojećim izborima doneti odluku suvereno i nezavisno od spoljnog pritiska. Poštovaćemo rezultat izbora, kakav god on bio.
Kada je reč o nemačko-srpskim odnosima, želeli bismo da, sa snažnijim AfD-om, bude uspostavljen odnos pun većeg poštovanja i dijalog koji će dve suverene države voditi kao ravnopravni partneri – bez preduslova, pokušaja ucene i drskog nastojanja da se Srbiji drže lekcije o njenoj politici prema Kosovu i Metohiji ili njenom spoljnopolitičkom opredeljenju.
Srbija je, prema najnovijim ekonomskim pokazateljima, ostvarila najvišu stopu rasta u Evropi. Kakav je vaš lični utisak o razvoju Srbije i kako ocenjujete ekonomsku politiku koju država vodi pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića?
– Srbija je pod predsednikom Vučićem, uprkos značajnim spoljnim pritiscima, ostvarila zavidnu ekonomsku stabilnost i snažan privredni rast. To je rezultat koji zaslužuje priznanje, posebno zato što je ostvaren pod Damoklovim mačem uslovljavanja Evropske unije i zapadnog uticaja.
Mi u tome vidimo dokaz da samostalna i suverena ekonomska politika, koja se ne upravlja isključivo prema zahtevima Brisela, može da bude uspešna.
Kako AfD komentariše odnos takozvanih „evropskih demokrata“ prema Srbiji, njihove stalne pritiske preko pojedinih medija i pokušaje mešanja u izborni proces u našoj zemlji?
– To smo više puta jasno rekli: ono što pojedini predstavljaju kao borbu za „demokratiju“ iz naše perspektive često predstavlja ciljano mešanje preko nevladinih organizacija. Predsednik Vučić je i sam oštro osudio takvo mešanje u izborni proces.
AfD odlučno odbacuje takve pokušaje, bez obzira na to sa koje strane dolaze. Suverene države imaju pravo da bez spoljnog tutorstva samostalno odlučuju o svojoj političkoj budućnosti – a to pravo podjednako pripada Srbiji i Nemačkoj.
Izvor: Vesti online / mr Jasmina Dragutinović / Foto: Internet izvori
