Moj Vrbas
„Vrbas je moja nedovršena priča“
Piše: Vladimir Uvalin
Tvornicu svilenih tkanina „Bahman i drug“ u Novom Vrbasu osnovao je 1932. godine Švajcarac Emil Bahman sa jednim drugom i zapošljavala je 80 radnika. Na lociranje fabrike u Vrbasu uticao je i jedan subjektivan momenat: Bahman je ovde imao rodbinu kod koje je svakako dolazio u posetu i pri tome zapazio da se naveliko gaje beli dudovi.
Po oslobođenju to je Fabrika svilenih i pamučnih tkanina „Sava Кovačević“.
Povoljni klimatski i agrikulturni uslovi omogućili su da se svilarstvo u našoj zemlji intenzivno razvije i postane jedna od važnijih grana naše privrede. Imajući u vidu da je zima nastupila, drva za ogrev nije bilo, postojala je opasnost da će se seći dudova drva, koja su bila osnova za svilarstvo. U cilju zaštite svilarstva, narodna vlast naredila je da se sačuvaju dudova drva za budućnost, tj. da se ne smeju seći, a koja su se nalazila po ulicama i pored javnih puteva.
Na osnovu Rešenja Privrednog saveta od 9. oktobra 1945. godine, određene su sledeće cene za otkup čaura svilene bube u Vojvodini, I klasa 58 dinara (za 1 kg), II klasa 43 i za III klasa (čaure prljave, vlažne, slabe, progrizene i dvojake) 21 dinar. Cene važe franko stovarište otkupne stanice. Za sušene čaure cene će biti naknadno određene.
U cilju unapređenja ove važne domaće radinosti kao i u cilju pribavljanja pristojne zarade odgajivačima svilenih buba, odnosno proizvođačima svilenih čaura, Državni ured za cene za 1946. godinu propisao je sledeće cene za otkup svilenih buba: I klasa 120 dinara; II klasa 80 dinara i III klasa 50 dinara (za 1 kg).
Ovu aktivnost u mestu sprovodi Nadzorništvo državnog svilarstva, koje svojim Raspisom, 6. aprila 1946. godine, obaveštava – Da su pristigle svilene bube. Posao oko odgoja svilene bube nije težak. Omladina, pa čak i pioniri, mogu se baviti ovom korisnom privrednom granom. SNO Кula svojim raspisima, 20. i 29. aprila t.g. upoznaje i traži od OŠ u Vrbasu: „Da izlegle svilene bube odmah preuzmu od poverenika“. Za 30 dana, koliko je trajalo gajenje svilene bube, proizvođač je trebao da odvoji dnevno jedan čas. Pošto prva klasa daje prosečno 70% čaura, to će odgajivač kod proizvedenih 50 kg dobiti 5.325 dinara, što čini dnevnu zaradu od 355 dinara. Znači da za ovaj uzgredni posao, koji su mogli da rade i slabiji i mlađi, domaćinstvo dolazi do pristojne naknade. Osim toga Savezno ministarstvo trgovine i snabdevanja odobrilo je da odgajivači svilene bube dobiju, za svakih 5 kg svežih čaura, još bon za jedan metar pamučne tkanine.
Jovan Gregorović, poverenik svilarstva za rejon Vrbas, početkom marta 1949. godine, pozvao je nastavnike OŠ u Vrbasu da pokrenu akciju gajenja svilene bube kod učenika i njihovih roditelja, a krajnji rok za prijavljivanje bio je do 20. marta t.g. Cene su bile vrlo povoljne, jer će pored kupovnog iznosa, odgajivači primiti i bonove za kupovinu industrijske robe, po nižim jedinstvenim cenama. Znatno kasnije kada su, uvideli da postoje mogućnosti za povoljan plasman svile u samom mestu, narodna vlast počela se interesovati za ovu delatnost.
Povereništvo za poljoprivredu SNO Кula svojim Planom za 1950. godinu utvrdilo je i gajenje svilene bube. U taj plan ušle su i sve naše škole, sa tačno određenim količinama koje treba da proizvedu, tj. da se prihvate obaveze. Za ovo je bilo potrebno izvršiti što širu propagandu kako bi se deci objasnio značaj svilenih čaura u samoj industriji, te da, kada za to dođe vreme, u što većem broju odazovu se tom poslu. Polovinom maja 1950. godine učenici OŠ u Vrbasu uključili su se u akciju. Obaveza je bila 5 kutija, a oni su uzeli za 1/2 više.
SNO Кula svjim Aktom (br. 1638/52), 27. februara 1952. godine, obavestio je ovd. škole: „Mi smatramo da gajenje svilene bube ni na kom polju neće štetno uticati na pravilan razvoj školske dece, nego naprotiv, usadiće u decu interese za koristan rad. S druge strane Preduzeće za unapređenje svilarstva i pamuka u NR Srbiji „Sviloprelac“ u Pančevu je voljno da posebno premira i nagradi škole ili nastavnike koji pokazuju najbolji rezultat u gajenju svilobuba“.
Proleća t.g. pri Savetu za poljoprivredu GNO Vrbas obrazovan je Štab za suzbijanje dudovca. U Štabu su zastupljene masovne organizacije, preduzeća i SRZ. Učenici Prve osmoletke (OŠ „Petar Petrović Njagoš“) učestvuju na uništavanju dudovca. Učenici koji su se istakli u akciji nagrađeni su od strane GNO Vrbas loptom i ping-pong lopticama (17 komada). U akciji sakupljanja dudavca pohvaljeno je i nagrađeno fudbalskom loptom V3 odeljenje. Učenici koji su se istakli u ovoj akciji nagrađeni su ping-pong lopticom: Branko Borković, Dušan Gvozdenović, Vidoje Dragnić, Mića Cvikan, Marinko Babić, Divna Novaković, Sava Кostić (kasnije nastavnik Fiskulture u ovoj školi), Dobrila Кovačević, Radojica Miljanić, Hans Ludvig, Mira Belić, Mileva Кoprivica, Dragutin Samardžić, Pavle Radović, Olga Perković, Ankica Erleman i Borislav Uskoković.
