Moj Vrbas
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da u vašingtonskim spoljnopolitičkim krugovima postoji tendencija da se Balkan tretira kao problem koji treba rešiti, a ne kao prednost koju treba negovati, ocenivši da je to „strateška greška, koja iz dana u dan postaje sve skuplja“.
„Zapadni Balkan se nalazi na raskrsnici Evrope, premošćava istočni i južni bok NATO-a, prožet energetskim koridorima, migracionim rutama i lancima snabdevanja koji su važni za celu transatlantsku zajednicu. Stabilnost ovde nije regionalna ljubaznost. To je preduslov za evropsku bezbednost. Ali kada pažnja odluta negde drugde, ta stabilnost je pod pritiskom“, rekao je Đurić u autorskom tekstu za američki časopis „Statecraft and Strategy“.
On je naveo da su u Bosni, napori da se centralizuje politička vlast daleko iznad onoga što je predviđao Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine „podstakli opasne tenzije“.
„Vredi da se setimo šta je Dejton zapravo bio, sporazum koji je zaustavio rat. Njegova pažljivo izbalansirana arhitektura, nesavršena kao što svaki kompromis mora biti, nije relikt koji treba odbaciti, već temelj koji treba poštovati. Pokušaji da se on poništi rizikuju ponovno otvaranje rana kojima je bila potrebna čitava generacija da se zaleče“, kazao je Đurić.
Đurić, koji je i bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, je kazao da u AP Kosovu i Metohiji „situacija ostaje nerešena na načine koji zahtevaju iskrenost, a ne diplomatske eufemizme“.
„Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine ostaje nepriznato od strane više od polovine zemalja sveta, uključujući pet zemalja članica EU. Srbija ne može i neće priznati to proglašenje. To nije nepopustljivost sa naše strane, to je stav zasnovan i na međunarodnom pravu i na suverenitetu naše države. Međutim, istovremeno, Beograd teži normalizaciji odnosa sa vlastima u Prištini. Želimo funkcionalnu koegzistenciju. I želimo da ljudi na obe strane žive bolje živote“, rekao je Đurić.
Dodao je da su „skoro deceniju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama predvodili najznačajniji proces pomirenja u istoriji između Srba i Albanaca“.
„Dva suseda čiji je odnos predugo definisan rivalstvom i nepoverenjem sada biraju dijalog umesto neprijateljstva. Njihovo partnerstvo je nedavno kulminiralo zajedničkim autorskim tekstom u Frankfurter algemajne cajtungu, u kojem se tvrdi da bi EU trebalo da primi Srbiju, Albaniju i ostatak Zapadnog Balkana bez mehanizama veta koji su prečesto paralizovali donošenje odluka na kontinentu“, naveo je Đurić.
Prema njegovim rečima, „to je bio smeli predlog, koji su napali politički protivnici sa obe strane“.
„To je bilo predvidljivo. Vođe koje rizikuju zarad mira retko dobijaju zahvalnost u kratkom roku. Istorija, s druge strane, ima tendenciju da bude velikodušnija. Za Srbiju, članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, napredak je zastao, mada ne prvenstveno zbog nedostataka u vladavini prava, kako tvrde kritičari Srbije“, istakao je Đurić.
Prema njegovim rečima, „kada su se Rumunija i Bugarska pridružile EU, učinile su to po standardima koje je Zapadni Balkan odavno prevazišao u mnogim merljivim aspektima“.
„Lestvica je podignuta, selektivno i značajno, za naš region. Unutrašnje podele EU i zamor od proširenja su glavne prepreke pristupanju Srbije. Mi to znamo i strpljivi smo. Ali nećemo se pretvarati da je prepreka u potpunosti na našoj strani. U međuvremenu, Srbija ne stoji mirno. Nečlanstvo znači fleksibilnost, i mi je koristimo“, kazao je Đurić.
On je istakao da „Srbija nudi američkim kompanijama nešto što je sve ređe u Evropi“, destinaciju za razmenu prijatelja „sa dubokim transatlantskim vezama, visokokvalifikovanu radnu snagu i regulatorno okruženje koje je pogodno za poslovanje bez birokratije koja se akumulirala decenijama unutar EU“.
„Rezultati govore sami za sebe. Naš tehnološki sektor sada čini skoro 10 odsto nacionalnog BDP-a, što je među najvišim odnosima u celoj Evropi, i brzo raste. Ali nezavisnost delovanja Srbije nije samo ekonomska prednost. Ona je i moralna. Nigde to nije jasnije nego u našem odnosu sa Izraelom“, rekao je Đurić.
On je podsetio da je Srbija od Izraela dobila poruku uveče 8. oktobra 2023. godine, dan nakon najgoreg masakra Jevreja od Holokausta, da mu je „potreban vojni materijal, i to brzo“.
„Predsednik Vučić je odgovorio, a u roku od četiri dana Srbija je to i isporučila. ‘Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom sa Izraelom’, jasno je rekao Vučić. ‘I zato me kolege često kritikuju’. U pravu je po obe tačke. Srbija je pružila bezbednosnu pomoć Izraelu u trenutku kada je evropska solidarnost sa jevrejskom državom očigledno nedostajala“, naveo je Đurić.
Dodao je da su izraelski sportski timovi, kada im je bio potreban dom jer nisu mogli da koriste svoje terene za igru zbog bezbednosnih problema, „izabrali Beograd“.
„Znali su da će tamo biti dobrodošli i bili su u pravu. Nije se čuo nijedan antisemitski slogan. Umesto toga, žuta zastava koja podseća na značku koju su Jevreji bili primorani da nose pod nacističkom okupacijom vijorila se pored srpske zastave iznad naše predsedničke palate, čin sećanja i moralne jasnoće“, kazao je Đurić.
On je istakao da je „to sećanje duboko ukorenjeno u Srbiji“.
„Prema Jad Vašemu, ustaše, hrvatski fašistički pokret koji je vladao nacističkom marionetskom državom tokom Drugog svetskog rata i sproveo istrebljenje hrvatskih Jevreja kao deo šireg Holokausta, takođe su istrebili preko 500.000 Srba, proterali još 250.000 i prisilili još 250.000 da pređu iz pravoslavlja u katolicizam. Znamo šta znači biti meta zbog toga ko si. Zato naša solidarnost sa Izraelom nije politički stav, već moralni refleks“, istakao je Đurić.
Dodao je da neke evropske prestonice „zameraju Srbiji stav o Izraelu“, ali da Srbija stoji iza svoje odluke.
„Ovo me dovodi do nečega što je previše američkih političara izgleda zaboravilo. Tokom većeg dela istorije odnosa između naše dve zemlje, Srbija i Sjedinjene Države bile su saveznice, i to bliske. Tokom Prvog svetskog rata, srpska zastava se vijorila iznad Bele kuće, jedna od samo dve strane zastave kojima je ikada dodeljeno to priznanje. Naše nacije su zajedno krvarile protiv istih neprijatelja“, rekao je Đurić.
Istakao je da je, nakon toga, tokom Drugog svetskog rata, taj savez bio istaknut u pojedinačnim delima izuzetne hrabrosti.
„Operacija ‘Haljard’, najveća operacija spasavanja američkih pilota u istoriji, videla je obične srpske seljane koji su sklonili, hranili i štitili stotine oborenih američkih pilota uz veliki lični rizik od nacističkih odmazdi. To su bili poljoprivrednici i pastiri koji nisu imali šta da dobiju, a sve da izgube. U Srbiji sada stoji spomenik u obliku transportnog aviona C-47 koji je na kraju prevezao te pilote na sigurno“, naveo je Đurić.
On je kazao da „Srbija želi da vidi kako transatlantski odnosi napreduju“.
„Mi smo evropska zemlja (a u smislu toga su i Sjedinjene Države) jer su je oblikovale evropska civilizacija, misao i žrtva. Nijedno od nas nije u Evropskoj uniji, ali oboje imamo udeo u njenom uspehu i u stabilnosti kontinenta na kojem je namenjena da bude sidro. Vašington bi trebalo da vidi Balkan ne kao postkonfliktnu čekaonicu, već kao region od strateškog značaja, gde je pouzdana, rastuća, nezavisna Srbija istinski partner“, kazao je Đurić.
Đurić je rekao da je Srbija pokazala da stoji uz svoje prijatelje, „čak i kada je to košta“.
„I pokazali smo da možemo da pokrenemo pomirenje, čak i uz politički rizik. To nije profil problema. To je profil saveznika. Sjedinjene Države i Srbija su i ranije bile zajedno na pravoj strani istorije, a temelj tog saveza nikada nije nestao. Vreme je da se nastavi rad na njemu“, zaključio je Đurić.
