Археолошка ископавања на територији општине Врбас дала значајна открића

 

На овом простору постоје трагови насеобина из праисторије, каменог и металног доба, античког периода и доба средњег века.

video icon

Археолошка екипа Покрајинског Завода за заштиту споменика културе од средине децембра ради на арехолошким локалитетима у општини Врбас. То су локалитети који су угрожени изградњом пруге, а које је претходно Покрајински Завод за заштиту споменика културе лоцирао и уцртао на мапу како би пре грађевинских радова на тим локацијама била обављења арехолошка ископвања и истраживања.

археолози, 1

Извор: РТВ

На траси брзе пруге Нови Сад – Суботица на територији општине Врбас покрајински Завод за заштиту споменика културе уцртао је чак осам арехолошких локалитета који су угрожени изградњом пруге. Три се налазе у атару Змајева, а пет у непосредној близини Врбаса, рекла је археолог Покрајинског Завода за заштиту споменика културе, Ивана Пашић.

„Најстарији налази са ових археолошких локалитета потичу из неолита, односно, старости су неких 5, 6 хиљада година пре нове ере, а најмлађи су из средњег века, отприлике 10. или 11. века нове ере. На овим локалитетима имамо исписану читаву прошлост овог краја, од каменог доба, па до средине средњег века. Суштина наших радова јесте заправо да заштитимо те локалитете, да их истражимо, документујемо, да сакупимо сав археолошки материјал и да на тај начин ти делови локалитета који су угрожени изградњом заувек буду сачувани за будуће генерације.“

Ивана Пашић додаје да се у самом Врбасу три археолошка локалитета налазе на обалама канала Дунав-Тиса-Дунав, односно, на обалама некадашњег водотока Црна Бара што је била повољна позиција за формирање насеља.

„Почетак Телечке висоравни је нудио тај узвишен терен који је био обезбеђен од плављења, а са друге стране, близина Црне баре је обезбеђивала довољно воде за живот, за свакодневне потрепштине, као и данас. Куће су се у скоро свим периодима укопавале у земљу и то су биле полуземунице са тим подземним делом и са надземним делом који је представљао кров од трске или сламе.“

На једном од највећих објеката на локалитету у Врбасу, како се претпоставља, налази се радионица рибарских тегова из доба Неолита, из старчевачке културе, где су пронађени тегови од запеченог леса стари преко седам хиљада година.

археолози, 2

Извор: РТВ

На овој деоници ради и студент археологије Виктор Паскуљ који је ово искуство оценио као веома драгоцено.

„Радио сам и до сада на многим теренима, али ово је заиста одлично искуство. Најлепше је када пронађете нешто што је специфично, занимљиво и важно за даље закључке. Овде су веома занимљиви налази, врло су ретки. Тегови који су се правили за рибарске мреже се овде налазе у веома великој количини што је занимљиво за неолит и старчево. Ти тегови су држали рибарске мреже, у принципу, то су мреже као што се користе и данас, само што се данас користе оловни тегови. Тада су се користиле кугле које су могле да буду глинене, блатне, камене… Имају рупу унутра у коју се угура мрежа, бацила се преко неке површине воде и тако се хватала риба. „

Стручњаци наглашавају да је за територију општине Врбас карактеристично да готово сви локалитети имају хоризонт насељавања или сахрањивања из касноантичког периода.

Младен Васиљевић, археолог, Покрајински Завод за заштиту споменика културе каже да су на једном локалитету издвојили две фазе. Један део је насеље са карактеристичним кућама и пратећим објектима и налазима делова предмета од керамике, а на другом делу издвојила се некропола из трећег и четвртог века.

„То је гробље становништва које живи на данашњој територији Врбаса. У гробовима налазимо скелете мушкараца, жена и дјеце. За женске гробове је карактеристично налази перли које су биле на одјећи, затим керамички пршљенци. За мушке гробове је карактеристично да се налазе гвоздени ножеви, у обе групе гробова налазимо и фибуле које су служиле за качење одјеће. Занимљиво је да смо приметили да су гробови пљачкани, што закључујемо на основу остатака скелета који је у пределу грудног коша где су се налазили највреднији предмети испретуран и доста делова недостаје, док су ноге најчешће у првобитној позицији,“ рекао је Васиљевић.

На истраживањима у општини Врбас ради између 20 и 30 стручњака археолога и студената археологије, али и још стотину радника на пословима ископавања. Екипе ће у наредном периоду интензивније радити на археолошким ископавањима у атару Змајева где се налазе три локалитета.

 
Podeli vest: