Moj Vrbas
U Palati Srbija su, između predstavnika 125 lokalnih samouprava i Ministarstva za brigu o selu, svečano potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za organizovanje tradicionalne manifestacije „Miholjski susreti sela“ za 2026. godinu, ukupne vrednosti od oko 61,2 miliona dinara.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić je istakao da će svaka pojedinačna lokalna samouprava dobiti do 500.000 dinara, a da će na manifestaciji ove godine učestvovati oko 1.800 sela širom Srbije.
„Miholjski susreti sela nastavljaju da žive. Na samom početku pre nekoliko godina bilo je skepse, kada se prijavilo 68 lokalnih samouprava, a danas ovde imamo predstavnike čak 125 lokalnih samouprava i neverovatnih 1.750 sela koja su pokrenula inicijativu da se susreti organizuju. To najbolje pokazuje ogroman stvaralački potencijal naših ljudi i mesnih zajednica“, rekao je Krkobabić.
Najveći broj opština u ovom projektu učestvuje već šesti put, a ovogodišnja novina je opština Ub, koja se prvi put priključila manifestaciji.
Tokom trajanja programa, koji počinje 18. jula i traje sve do 1. novembra, očekuje se rekordan broj od gotovo 200.000 posetilaca.
Krkobabić je naglasio ogroman društveni i kulturni značaj ove manifestacije, koja se uspešno održava već šestu godinu zaredom.
„Mi se u Srbiji često srećemo, ali se izbegavamo susresti – stati, pogledati se u oči i razgovarati. Ovi susreti su tu upravo da bismo se susreli i pokazali da su oni početak ujedinjavanja, a ne razjedinjavanja Srbije. Ovde nema podela ni po partijskoj, ni po nacionalnoj, niti po verskoj pripadnosti. Zajedno učestvuju i Srbi, i Mađari, i Bošnjaci, i Hrvati, i Albanci, predstavljajući sa mnogo ljubavi sve ono što njihove lokalne sredine imaju da ponude“, istakao je Krkobabić.
Pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da u skladu sa svojim obavezama, poseti jednu od manifestacija, budući da i sam podržava programe razvoja sela i ostanaka mladih u rodnim mestima.
Pomoćnica ministra Tijana Nešić rekla je da su Miholjski susreti sela osmišljeni sa ciljem da ožive društveni život u ruralnim sredinama, sačuvaju stare zanate i predstave bogatu kulturnu baštinu.
„Program svake opštine je jedinstven jer lokalne samouprave same kreiraju aktivnosti, prilagođavajući ih specifičnostima i tradiciji svog kraja. Na ovaj način slavi se raznolikost i zajedništvo svih zajednica koje žive na našim prostorima, bilo da je reč o srpskim, mađarskim, rumunskim, slovačkim ili romskim selima“, navela je ona.
Prema njenim rečima posetioce tokom manifestacije očekuje izuzetno bogat i raznovrstan program.
Dodala je da pored nastupa folklornih ansambala, izvornog pevanja i sviranja na starim instrumentima poput gajdi, nezaobilazan deo ponude čine i prodajne izložbe domaćih proizvoda i rukotvorina, kao i kulinarska takmičenja u pripremi tradicionalnih jela.
Nešić je istakla da posebnu atrakciju svake godine predstavlja tradicionalni seoski višeboj, u kojem se meštani i gosti nadmeću u nadvlačenju konopca, bacanju kamena s ramena, skakanju u džaku i drugim igrama spretnosti.
Mnoge opštine manifestaciji daju i sopstveni autentični pečat kroz organizaciju fijakerijada, konjičkih igara, takmičenja u prebacivanju bala sena, pa sve do izbora za najboljeg harambašu ili orača, a u okviru susreta redovno se održavaju likovne kolonije i literarni konkursi za decu i odrasle.
Sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Risto Kostov istakao je da su ovi susreti, nastali iz saradnje ministra Krkobabića i pesnika Ljubivoja Ršumovića, postali ogledalo zajedničkog života svih naroda u Srbiji.
Kostov je naglasio da je vreme da manifestacija dobije i zvanično mesto na turističkoj mapi naše zemlje.
„Ako su arhivi istinski čuvari našeg pamćenja i kolektivnog identiteta, Miholjski susreti sela su neprikosnoveni čuvari originalne zavičajne tradicije, kulture i kompletnog načina bistvovanja na selu“, rekao je Kostov.
Predsednica opštine Čoka Stana Đember navela je da su ovakve manifestacije od izuzetnog značaja za male sredine, koje su se suočavale sa velikim migracionim izazovima.
Prema njenim rečima, manifestacija vraća veru ljudima da zajednica misli na njih.
„Ne samo da budimo sela, nego budimo ljubav i poštovanje među ljudima. Budimo da neko misli o njima, jer veliki broj misli da su zaboravljeni, a nisu. I ovo je upravo način da se susretnemo“, rekla je Đember.
Predsednica opštine Topola Jasna Vuković ukazala je na to da je projekat postao samoodrživ i da je pokrenuo talas udruživanja na lokalnom nivou, kroz osnivanje udruženja žena i učeničkih zadruga u seoskim školama.
„Predivno je videti stare ljude koji su već sebe videli u zapećku, a sada su se svi aktivirali. Sela se bude i čim se završi jedan turnus, meštani već staju u red i pitaju: ‘Možemo li mi naredne godine?'“, navela je ona.
