Moj Vrbas
Pesmu „Fijakerista“, poznatu i po rečima „Haj-đi, haj-đi“, mnogi prepoznaju već po prvim taktovima. Međutim, uz nju se ređe pominje ime čoveka koji je napisao muziku i aranžman – Save Vukosavljeva, rođenog u Zmajevu. Tekst je delo Velje Subotića, a pesmu je prvi put na festivalu „Zvuci Panonije“ u Osijeku izveo Živan Milić.
Za stanovnike opštine Vrbas, Vukosavljev je značajan zemljak čiji je rad obeležio muzički život Vojvodine. Bio je učitelj, muzički pedagog, dirigent, kompozitor i zapisivač narodnih melodija. Iza sebe je ostavio dela za izvođenje, ali i udžbenike namenjene onima koji tek uče da sviraju tamburu.
Rođen je 8. marta 1914. godine u Zmajevu. Učiteljsku školu u Somboru završio je 1935, a muzičko obrazovanje nastavio je na kursu za dirigente i nastavno-teorijskom odseku Muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Kao učitelj radio je u Kupusini, Bačkom Monoštoru, rodnom Zmajevu, Stojniku i Mokrinu. Od 1947. godine njegov rad vezan je za Novi Sad, gde je bio referent za muziku i profesor u Školi za vaspitače. Jedan od najvažnijih poduhvata njegove karijere bilo je osnivanje Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Krajem 1956. godine dobio je zadatak da okupi veliki ansambl, a prema svedočenju radijskog urednika Jovana M. Jovanovića, obilazio je Vojvodinu i pozivao tamburaše na audiciju održanu 14. januara 1957. Uslov za pristup bio je poznavanje nota. Od budućih članova tražilo se da znaju da ih čitaju i pišu. Vukosavljev je od 1957. bio dirigent ovog orkestra, osnovanog na njegovu inicijativu. Njegovo interesovanje za tamburu obuhvatalo je i proučavanje instrumenta i zalaganje da dobije mesto u muzičkim školama. Sa saradnicima je objavio šest svezaka „Škole za tambure vojvođanskog sistema“, a 1990. i monografiju „Vojvođanska tambura“. Poseban deo njegovog rada bilo je zapisivanje muzike. Srpska enciklopedija navodi da je zabeležio oko hiljadu narodnih melodija iz Vojvodine, revolucionarnih i borbenih pesama. Takav posao omogućavao je da muzika prenošena usmenim putem dobije notni zapis, a zatim i novu priliku za izvođenje. Njegov autorski opus obuhvatao je solo pesme, marševe, uvertire i brojne aranžmane za glas, hor i tamburaški orkestar.
Preminuo je u Novom Sadu 22. januara 1996. godine. Za svoj rad dobio je, između ostalog, Oktobarsku nagradu Novog Sada i „Iskru kulture“ Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine.
U rodnom Zmajevu uspomena na njega čuva se kroz kulturne programe. U okviru desetog „Zmajevačkog kulturnog leta“, 2024. godine, koncertom Velikog tamburaškog orkestra Radio-televizije Vojvodine obeleženo je 110 godina od njegovog rođenja. Orkestar čijem je nastanku presudno doprineo tako je nastupio upravo u mestu iz kojeg je potekao.
Izvor: Moj Vrbas / Foto: Wikimedia Commons
