Dve crkve, jedan ritam: Šta se krilo ispod centra Vrbasa?

Dva tornja u centru Vrbasa dobro su poznata slika grada. Međutim, Evangeličku i Reformatsku crkvu nekada je povezivalo i nešto što se spolja nije moglo videti – podzemni mehanizam koji je usklađivao oglašavanje njihovih satova.

Prema podacima Turističke organizacije Vojvodine, majstor Štefan Breht, angažovan tokom šezdesetih godina 19. veka na izradi satova obe crkve, povezao ih je tako da naizmenično oglašavaju vreme: Reformatska četvrtine sata, a Evangelička pune sate. Dva susedna hrama tako su učestvovala u zajedničkom odmeravanju vremena.

Istoričar i kustos Gradskog muzeja u Vrbasu Pavle Orbović objasnio je za „Večernje novosti“ da je između crkava prokopan kanal u koji su postavljene sajle za podzemnu vezu satova. Iza priče o „tajnom tunelu“, dakle, stajala je konkretna tehnička namena – povezivanje mehanizama na tornjevima.

Same crkve nastale su u razmaku od nekoliko godina. Evangelička je završena 1820, dok je Reformatska izgrađena 1824. godine, a njen toranj dovršen 1861. Reformatski hram ima status spomenika kulture od velikog značaja.

Podzemna veza bila je dovoljno neobična da dobije i književni život. Karolj Molter, rođen u Starom Vrbasu, uvrstio ju je u roman „Tibold Marton“, prvi put objavljen 1937. godine.

U njegovoj priči gimnazijalac Martin i devojka Lizika ostaju zaključani u crkvi. Tražeći izlaz, otkrivaju prolaz sa sajlama koje povezuju satne mehanizme. Dok pokušavaju da se provuku, poremete njihov rad, pa se zvona oglase zbrkano i privuku pažnju ljudi koji ih dočekuju na drugoj strani.

To je scena iz romana, a ne dokaz da se takva dogodovština zaista odigrala. Đeze Bordaš, pišući o ovoj temi u listu „Magyar Szó“, povezuje motiv podzemnog prolaza i sa romanom Joh anesa Vajdenhajma „Povratak u Marezi“. Tako je tehničko rešenje postalo i prostor za književnu avanturu.

Važno je razlikovati kanal namenjen sajlama od prohodnog tunela opisanog u književnosti. Dostupni izvori potvrđuju podzemnu vezu satova, ali ne daju dovoljno podataka da se pouzdano opišu dimenzije prolaza ili tvrdi da se njime moglo hodati između crkava.

I bez takvih pretpostavki, priča je neobična: ispod prostora između dva poznata vrbaska tornja nalazila se veza zahvaljujući kojoj su njihove ure zajednički oglašavale proticanje vremena.

Izvor: Moj Vrbas/ Foto: Moj Vrbas