Moj Vrbas
Kada se prelistaju stari brojevi novosadskog lista „Dan“, Novi Vrbas iz tridesetih godina prošlog veka oživljava kao mesto puno oštrih društvenih razlika, neobičnih događaja, političkih sukoba, kafanskih obračuna i svakodnevnih ljudskih drama. U kratkim novinskim vestima smenjivali su se opštinski činovnici, lopovi, nadničari, žandarmi, putnici bez karte, pa čak i izaslanik kraljice Marije.
Jedna od najneobičnijih priča objavljena je 12. jula 1935. godine. Na vrbaškoj železničkoj stanici pronađen je čovek koji je iz Praga doputovao skrivajući se na osovini vagona. Bio je to 25-godišnji Karl Sedlak iz Čehoslovačke, nezaposleni radnik koji je nameravao da na isti način stigne sve do Carigrada i tamo potraži posao. Policiji je objasnio da takvo putovanje nije prijatno, ali da bi bio spreman da ga nastavi kada bi znao da će mu te patnje doneti posao i hleb. Njegov put je, ipak, završen u Vrbasu – prebačen je u Mađarsku, odakle je trebalo da bude vraćen u Čehoslovačku.
Dok je jedan mladić pokušavao da stigne do Carigrada ispod vagona, u Novom Vrbasu vodile su se žestoke političke borbe. „Dan“ je 5. decembra 1935. izvestio o burnoj sednici opštinskog odbora na kojoj su birani opštinski činovnici. Kandidati doktora Štefana Krafta ostali su u manjini, posle čega je 14 odbornika podnelo ostavke. List je pisao da je glasanje proteklo u „naelektrisanoj atmosferi“, uz međusobne optužbe i javno političko nadmetanje.
Ni naredna godina nije bila mirna. U broju od 31. marta 1936. zabeležen je incident u gostionici u Starom Vrbasu. Grupa nemačkih omladinaca pevala je nacističke pesme, čemu su se usprotivila dvojica mladića, Đura Petrović i Obrad Jajić. Ubrzo je došlo do fizičkog napada, a Petrović i Jajić su pretučeni i izbačeni niz stepenice. Obojici su povrede sanirane u sreskoj bolnici, dok je opštinski lekar procenio da će Petroviću biti potrebno najmanje 20 dana lečenja. Ovaj kratki tekst pokazuje da su se političke napetosti koje su potresale Evropu već sredinom tridesetih osećale i u Vrbasu.
Sasvim drugačija slika Starog Vrbasa pojavila se u „Danu“ 8. jula 1936. godine. Mesto je tada doživelo nesvakidašnju svečanost – izaslanik kraljice Marije, brigadni sanitetski general dr Milo Iličković, kumovao je na krštenju dvanaestog deteta ribara Petra Šuvakova. Devojčica je dobila ime Jelica, kuća je bila ukrašena zastavama, a kraljičin izaslanik dočekan je uz učešće opštinskih i crkvenih predstavnika. Kraljičin izaslanik darovao je kumče, dok je roditeljima ostavio bogate poklone. Posle krštenja, održanog u pravoslavnoj crkvi, u selu je priređeno narodno veselje. Jelica je inače bila deveta devojčica u porodici Petra Šuvakova.
Dve godine kasnije, rubrike lista ponovo je ispunila crna hronika. Dana 8. jula 1938. objavljena je vest o krvavoj tuči između imućnih posednika Jakoba Edela i Roberta Šnura. Stari računi počeli su da se razjašnjavaju pesnicama, a zatim je Šnur navodno izvukao kolac iz ograde i snažno udario Edela u glavu. Povređeni Edel se, obliven krvlju, srušio na zemlju. Teško je povređen i izgubio je jedno oko, dok je protiv Šnura pokrenut postupak.
Lopovima ni vinograd nije predstavljao prepreku. „Dan“ je 24. jula 1938. pisao da je vinogradar Henri Hofman iz Telečke otišao na pecanje sa susedom. Za to vreme nepoznati lopovi ušli su u njegov vinograd, koji se nalazio preko puta vrbaške šećerane, i iz kolibe odneli posteljinu, novo odelo, sve namirnice i druge predmete. Žandarmerija je potom tragala za kradljivcima.
Iza ovih gotovo filmskih zgoda krile su se i mnogo teže životne priče. U broju od 27. septembra 1938. objavljena je vest o Filipu Klesu, nekadašnjem birošu na jednom vrbaškom salašu. Kles je napustio dotadašnji posao nadajući se boljoj zaradi, ali novi nije uspeo da pronađe, pa su njegova supruga i šestoro dece bili izloženi velikoj bedi. Udova Šat iz Novog Vrbasa dozvolila mu je da se sa porodicom besplatno nastani u njenom praznom svinjcu. Kles je u međuvremenu pronašao neku zaradu, ali nije mogao da pronađe pristojan stan jer niko od kućevlasnika nije želeo da primi porodicu sa toliko dece.
Ratna 1940. godina donela je nove, ponekad gotovo neverovatne vesti. List je 8. septembra izvestio o hapšenju Fridriha Rumpfa, lopova i varalice za kojim su tragali žandarmi iz više mesta. Nakon niza novih krađa u Novom Vrbasu, uhvaćen je i predat Okružnom sudu u Novom Sadu. Posebno je zanimljivo što je, prema navodima lista, krao čak i u Državnoj bolnici u Novom Sadu, u kojoj se nalazio na lečenju.
Sedam dana kasnije, 15. septembra 1940, objavljena je priča o Evi Jajić iz Starog Vrbasa. Nekoliko dana nakon njene smrti, svinje su u dvorištu njene kuće iskopale omot u kojem je rodbina pronašla 2.030 dinara. Prema okvirnoj proceni kupovne moći, taj iznos bi danas bio približno 100.000 do 115.000 dinara. Vest je izazvala iznenađenje jer je žena važila za veoma siromašnu. Pretpostavljalo se da je novac zakopala kako joj ga neko ne bi ukrao, a da pre smrti nije uspela da o tome obavesti rodbinu.
U septembru se raspravljalo i o budućnosti obrazovanja. „Dan“ je 18. septembra 1940. pisao da je Opštinsko veće predložilo preseljenje Državne nepotpune realne gimnazije. U tadašnjem Novom Vrbasu bilo je malo odgovarajućih školskih zgrada, pa postojeći prostor nije mogao da primi gimnaziju. Zbog toga je predloženo da se ona preseli u neko drugo mesto.
Oktobar 1940. pokazuje da su Vrbašane, uz bezbednost i školstvo, mučile i cene. U broju od 12. oktobra objavljeno je da su privatni nameštenici sazvali konferenciju zbog neuobičajenog poskupljenja životnih namirnica i druge robe. Prema njihovim tvrdnjama, cene u Vrbasu bile su čak 30 odsto više nego u okolnim mestima.
Istog dana „Dan“ je objavio i vest o kafanskoj tuči u kojoj su upotrebljeni nož i revolver. U gostionici „Građanski raj“ došlo je do sukoba između Jovana Kovčena, nadzornika svilare, i Ludviga Šumahera, koji je bio u društvu privatnog činovnika Jakoba Štecenbaha. Šumaher je napao i počeo da šamara Kovčena, koji je u samoodbrani izvukao nož i ranio ga u glavu. Videvši da su dvojica muškaraca napala Kovčena, činovnik svilare Nikola Gregorić izvadio je revolver i pucao na Štecenbaha, koji je lakše ranjen. Žandarmerija je potom pokrenula istragu.
Ovi isečci iz lista „Dan“ ne predstavljaju potpunu sliku nekadašnjeg Vrbasa, ali upravo zbog svoje neposrednosti otkrivaju mnogo o svakodnevnom životu između dva rata. U njima se vide siromaštvo i raskoš, politički sukobi i kraljevske svečanosti, putovanja bez karte, život u svinjcu, kafanske tuče i borba protiv skupoće. Iza požutelih stubaca ostali su sačuvani mali događaji koji su njihovim savremenicima možda delovali prolazno, a danas predstavljaju dragocene prizore jednog davno nestalog Vrbasa.
Izvor: Moj Vrbas / Foto: List „Dan“ od 8. jula 1936.
